“Niža projektovana inflacija kod naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera, pre svega iz zone evra i nastavljen pad cene poljoprivrednih primarnih proizvoda na svetskom tržištu početkom godine su uticali na to da u odnosu na februar nova projekcija inflacije za ovu godinu bude nešto niža”, rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Ona je istakla da je inflacija u Srbiji ostala relativno niska i da je u aprilu međugodišnja inflacija iznosila 0,4 odsto.
Kako je rečeno, na snižavanje međugodišnje inflacije početkom ove godine uticale su i cene voća i povrća.
U tom periodu dezinflatorno su delovale i inflacija u zoni evra i agregatna tražnja, što se ogleda u relativno niskoj baznoj inflaciji.
Rečeno je da su kratka i srednjoročna inflaciona očekivanja tržišnih učesnika dodatno snižena, u najvećoj meri zahvaljujući niskoj inflaciji u periodu od gotovo tri godine.
Saopšteno je da finansijski sektor očekuje da će se inflacija za godinu dana unapred kretati oko 2,5 odsto do 2,8 odsto, dok privreda očekuje da če ona biti nešto niža, odnosno oko dva odsto.
Stanovništvo ima nešto viša inflaciona očekivanja, ali su i ona od oktobra pošle godine stabilizovana na nivou od pet odsto i nalaze se u granicama cilja.
Tabaković je rekla da je rast privredne aktivnosti nastavljen i to na dugoročno održivim osnovama. Ona je navela da je fiskalni deficit manji za četvrtinu nego u istom periodu prošle godine i iznosi 1,7 odsto procenjenog BDP-a.
Na poboljšanje fiskalnih izgleda, kako je ocenila, uticao je održiv rast poreskih prihoda, a smanjenje tekućeg deficita rezultat je i povoljnih spoljnotrgovinskih kretanja.
Isplativo ulaganje u državne hartije od vrednosti
Tabaković je ocenila da bi za građane bilo vrlo isplativo da ulažu u državne hartije od vrednosti.
“Zašto ne bi građani koji imaju vrlo niske kamate na devizne uloge u bankama preusmerili tu svoju slobodnu štednju u kupovinu hartija od vrednosti. To država treba da podstiče i omogući”, rekla je Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Ona je ocenila da bi ta kamata koju bi građani dobijali na državne hartije od vrednosti, a može da bude na primer oko tri odsto, mogla da doprinese rastu tražnje.
“NBS istrajava na toj inicijativi koja bi značila da su dobrodošli strani investitori, ali bi svi imali viši nivo sigurnosti ako bi građani koji veruju u svoju državu to pokazali ulaganjem u hartije od vrednosti, a država bi mogla da im uzvrati jednako redovnom isplatom prinosa, kao što to čini stranim portfolio investitorima”, dodala je Tabaković.
Ona je rekla da štednja u evrima postaje neisplativa, jer banke najavljuju nulte kamate zbog situacije u međunarodnom okruženju, tako da se štednja u dinarima bolje isplati.
Tabaković je najavila i konkurenciju bankama u vidu mikrofinansijskih institucija i dodala da će se raditi na stimulaciji kreditnog rasta.