Bankari i političari smejali su se ovoj ideji pre deset godina. Njihov argument je da bi oporezivanje kupoprodaje papira od vrednosti, akcija, obveznica i derivata bila čista utopija. Ako bi se taj porez uveo u Nemačkoj, ali ne i u SAD, ti poslovi bi se razvijali u Njujorku, ali ne više i u Frankfurtu.
Ukratko, ako svi ne uvedu porez na transakcije, onda on šteti samo onima koji su ga uveli.
Više od 10 godina kritičari globalizacije se bore za uvođenje takvog poreza, koji još zovu i „porez protiv siromaštva”. Nemačka kancelarka Angela Merkel se u međuvremenu složila sa tom idejom, baš kao i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, a EK bi najradije uvela porez u svih 27 država Unije.
Stopa oporezivanja je niska – od 0,01 do 0,1 odsto. Pogođene bi bile banke, osiguranja i druge finansijske kuće. Uprkos niskim stopama, prihodi bi bili ogromni.
Organizacija Svetska privreda, ekologija i razvoj, računa sa 100 do 150 milijardi evra godišnje, ako se porez uvede širom sveta. Ako bi važio samo u EU, EK očekuje ubiranje prihoda i do 50 milijardi.
EK ima drugačije planove. Ona želi da se prihodi od poreza sliju u budžet EU. Nasuprot tome, nemački ministar finansija Volfgang Šojble hoće sam da odlučuje šta s novcem. Osim toga nemačko budžetsko pravo zabranjuje da se poreski prihodi zakonom vezuju za određene svrhe.
Zbog različitih želja, moguće je da od koncepta „Porez protiv siromaštva“ ne ostane mnogo toga – mnogo je rupa u budžetu koje moraju biti zapušene.