Prosečna zarada zaposlenih obračunata za sve bivše jugoslovenske republike je 550 evra. dok je u Srbiji oko 380 evra.
U analizi objavljenoj na sajtu Makroekonomija.org se podseća da je u zajedničkoj državi, 1990. godine plata u Sloveniji bila 33 odsto veća od prosečne, u Hrvatskoj 12,5 odsto, u Srbiji je bila manja dva odsto, u Bosni i Hercegovini manja za 20,5 odsto, u Crnoj Gori 24,7 odsto, a Makedoniji 25 odsto.
U zemljama u kojima su sada plate najniže, najbolje se živi ako radite za državu, pa je tako u BiH plata u javnom sektoru 40 odsto veća od prosečne, dok je u Srbiji 22 odsto veća od proseka.
Za utehu je da su u gotovo svim evropskim zemljama, sa izuzetkom Slovačke, plate u državnoj upravi veće od prosečnih.
Zdravstvo i obrazovanje imaju natprosečan udeo zaposlenih sa fakultetskim obrazovanjem u ukupnom broju, i mada su u ovim delatnostima plate manje nego u drugim delatnostima za isti nivo obrazovanja, zaposleni su privilegovani socijalnom stabilnošću u odnosu na one u privatnom sketoru.
Srbija ima najveće udele zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu u ukupnom broju, u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike, dok u državnoj upravi i odbrani jedino Crna Gora ima veći udeo.
Zbirni udeo ove tri delatnosti u ukupnom broju zaposlenih najveći je u Srbiji i iznosi 31,9 odsto, a najmanji je u Sloveniji, 23 odsto.
Najveći udeo ove tri delatnosti u ukupnoj zaposlenosti posledica je niske zaposlenosti u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu – u Srbiji je u tim delatnostima zaposleno samo 370.000 ljudi.
Inače, na 1.000 stanovnika Srbija ima 22 zaposlena u upravi, 20 u obrazovanju i 23 u zdravstvu. Fond zarada u upravi, obrazovanju i zdravstvu iznosi 34,5 odsto ukupnog fonda zarada, a kada se fond zarada podeli sa brojem stanovnika, dolazi se do 26,9 evra mesečno po stanovniku za ove delatnosti. Manji trošak imaju BiH (24 evra) i Makedonija (21), dok je on u Sloveniji 91 evro.