Kako pišu Večernje novosti, docnja je premašila 11,6 odsto. Prema podacima Kreditnog biroa, kompanije duguju oko 13 milijardi evra, a građani 5,5 milijardi evra.
Sa poslednjim danom 2011. godine, 90.433 građana je kasilo sa otplatom kredita, zatim oko 16.000 preduzeća i blizu 10.500 poljoprivrednika. Samo od marta prošle do marta ove godine taj broj je uvećan za više od 6.500 dužnika, a među njima prednjače građani.
Najviše se kasni u otplati potrošačkih i gotovinskih kredita. Kod stambenih je procenat neznatan.
“Kada su građani u pitanju, docnje rastu 0,1 odsto svakog meseca”, rekao je Veroljub Dugalić, generalni serketar Udruženja banaka Srbije.
Sada je to 3,9 odsto, prethodnog meseca je bilo 3,8, pre toga 3,7 odsto… Stanovništvo kasni sa ratama pre svega zbog loše materijalne situacije, odnosno smanjenih i neredovnih primanja, gubitka posla i rasta kursa.
Rata, u principu, stalno beži plati. Ili, rast zarada kaska za rastom dugova i anuiteta. Na primer, svaki stanovnik je u 2009. imao dug od 661 evro, koji se u 2011. godini popeo na 816 evra – porastao je 23,45 odsto. Prosečna zarada u, na primer, maju 2009. iznosila je 31.086 dinara, a u istom mesecu 2011. je bila 35.362 dinara – porasla je za 13,76 odsto.
Ako se pak uporede podaci o zaduženosti građana, vidi se da su krediti po glavi stanovnika uvećani dvostruko. Naime, pre šest godina svaki stanovnik je dugovao 401 evro, a danas više od 800 evra.
Da bi se banke zaštitile od kašnjenja u otplati kredita sve više osiguravaju odobrene zajmove, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Naknada koju klijent plaća iznosi od 150 dinara pa naviše, a neke banke čak i same otplaćuju osiguranje odobrene usluge. Bankari se dodatno osiguravaju i obaveznim traženjem menica.
“Ukoliko dođe do gubitka posla, osiguravajuća kuća preuzima otplatu duga u roku od šest meseci”, rekao je Miroslav Rebić, član IO Sosijete ženeral banke. Na taj način pruža se šansa klijentu da odloži otplatu dok ne nađe zaposlenje.
Ali kada nema šanse da se uzeti kredit vrati, banka pokreće postupak. Najčešće prođe oko tri meseca dok se ne pokrene postupak, a sama naplata može da traje i po nekoliko godina ukoliko se vodi sudski spor. Zbog toga neke banke sve više prodaju problematične kredite agencijama ili firmama koje se bave uterivanjem dugova, iako za to nemaju zakonske osnove.