Najveće kredite Jugoslavija je uzimala u poslednjim godinama Titovog života i nakon njegove smrti u periodu posle 1980.godine. Krediti iz SFRJ su prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija…
Ekonomista Mlađen Kovačević kaže za Blic da je većina dugovanja nastala pre devedesetih.
“Dug države je 1978. godine bio skroman, a onda je počeo da raste sve do 1983. godine. Za vreme Miloševića zemlja se zadužila svega 400 miliona evra. Tada je kredite bilo moguće dobiti samo od Kine i Kuvajta, a veće zaduživanje su onemogućile sankcije”, kaže Kovačević.
Srbija je u oktobru 2000. godine nasledila dug od 10,8 milijardi dolara. Pariski i Londonski klub poverilaca potom su otpisali deo duga, ali su stara dugovanja i dalje ostala na visokom nivou od oko 6,4 milijarde dolara. Ovaj deo sada dolazi na naplatu i praktično čini četvrtinu ukupnog spoljnog duga iz ove godine.
U Narodnoj banci Srbije kažu da ove godine moramo ukupno otplatiti 3,8 milijardi evra državnog i privatnog duga. U 2013. opterećenje budžeta će biti slično – 3,7 milijardi, a kritična je i 2014, kada na otplatu dospeva 3,4 milijarde. U 2015. godini opterećenje će biti manje za 40 odsto, a godinu dana posle za dodatnih 28 procenata.
Ako se saberu svi dugovi, za tačno tri i po godine aktuelne vlade pozajmili smo 5,7 milijardi evra, što je više nego u vreme svih premijera u poslednjih 20 godina zajedno.
Vlade premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice uspevale su javni dug i da smanje. Ukupan dug aktuelne vlasti na početku mandata 2008. iznosio je 8,7 milijardi evra. Danas je nešto više od 14,5 milijardi, a samo u prošloj godini u Nemanjinoj su zadužili građane Srbije za oko dve milijarde.
a tek ce pocnete dugove za ratove stoste navikli vi mislite da tako lako cete proci nemci jos placaju tek ot 2 sv rata tek cese drmne srbija!!