Prezaduženim evropskim zemljama, na čelu sa Grčkom, dugogodišnje stezanje kaiša nije pomoglo, pa ne čudi što su sve glasniji zagovornici teorije nobelovca Pola Krugmana da u krizi ne treba štedeti, već trošiti.
I srpski ekonomski analitičari podeljenog su mišljenja u kom pravcu Srbija treba da se prikloni – da li da počne da pospešuje potrošnju i tako odustane od politike koju nameće MMF ili nastavi rigoroznu štednju.
MMF, Svetska banka i veliki svetski finansijeri zagovaraju štednju, dok čuveni ekonomisti, poput Krugmana i Štiglica, smatraju da baš u krizi treba podsticati potrošnju. Sa njima se slaže i bivši ministar ekonomije Argentine Roberto Lavanja, koji je pre deset godina svoju zemlju izvukao iz dugova.
Ekonomista Zoran Popov izričito je protiv politike stezanja kaiša koju nameće MMF i smatra da je to put bez povratka. Ovo što rade sa Grčkom je bezobrazluk. Pitam se što ne kažnjavaju te vodeće međunarodne finansijere koji su Grčkoj davali zajmove. Znali su da je prezadužena, a ipak su odobravali novac. I sada EU vodi politiku po kojoj Grčka vraća njima novac i spasava institucije, a nikome nije važno šta je sa ljudima koji ostaju bez posla i zarade, navodi Popov.
On dodaje da na taj način niko nije rešio krizu.
Srbija ne sme da dozvoli da joj oduzmu jedinu komercijalnu banku koju ima, a ni da sve firme rasproda. Država mora, kao što je uradila sa smederevskom železarom, da preuzme firme koje su zapale u krizu i tako spase radnike da ne izgube posao. Treba da se okrene ulaganju u poljoprivredu i jačanju izvoza, kaže sagovornik Pressa i dodaje da je besmisleno da se Srbiji ograničava zaduživanje na 45 odsto BDP-a, kada je dug većine zemalja iznad 60 odsto.
Da su mere štednje MMF-a racionalne, ali ipak dovode do recesije, smatra saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić.
Uštedama u zdravstvu, obrazovanju, penzionom i sistemu osiguranja, kao i smanjenjem subvencija, transfera, mase zarada iz budžeta, rashodi države se smanjuju. Na drugoj strani je povećanje poreza, najčešće PDV-a, koje puni državnu kasu. Nema dileme da će to kratkoročno smanjiti troškove, a povećati prihode budžeta. Ali takva štednja smanjuje nivo dohotka stanovništva i polako usporava privrednu aktivnost.
Nikolić dodaje i da je ključni problem u tome što je standard stanovništva na niskom nivou.
Kada ste godinama, kao što je slučaj sa građanima Srbije, u krizi, naviknuti na mala primanja i neprestano stiskanje, prostora za dodatne uštede nema. Nezadovoljstvo naroda je veliko i ovakve mere samo pogoršavaju socijalno stanje nacije.
Ekonomista Mlađen Kovačević naglašava da se uvek protivio politici MMF-a i strogim merama štednje koju ona nameće. Ne slažem se sa njihovim predlozima da sve treba privatizovati, jer sam zagovornik teorije da država treba da ima, na primer, barem jednu banku u svom vlasništvu, ali i da treba da ulaže u infrastrukturne projekte. Javna potrošnja, međutim, mora biti pod kontrolom, posebno zato što je Srbija sklona da pred izbore mnogo troši. Takođe, država zajedno sa bankama treba da nađe način da pomogne dužnicima, ako treba i da natera banke da smanje kamate. Ne sme da dozvoli dalji pad kupovne moći, navodi Kovačević.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović smatra, s druge strane, da je politika stimulacije potrošnje za Srbiju pogrešna:
Tako bi se povećao spoljnotrgovinski deficit jer ponuda domaće privrede nije na nivou koji bi zadovoljio potražnju, pa bismo imali rast uvoza. Bili bi ugroženi i unutrašnji i spoljni platni deficit. Srbija treba da se okrene ključnim reformama.
Vlahović objašnjava da je rešenje u sveobuhvatnoj poreskoj reformi, restrukturiranju i delimičnoj privatizaciji velikih javnih preduzeća koja su generatori dugova, reformama penzionog, zdravstvenog, obrazovnog i sistema osiguranja, kao i reformi državne uprave.
Suština je da Srbija u narednom periodu mora svoj razvoj da zasniva na sopstvenim pokretačima. Nije realno očekivati direktne strane investicije, a nema više ni prostora za dalje zaduživanje države. Ulagati treba u agrar, energetiku i infrastrukturu, zaključuje Vlahović.
Profesor Ljubomir Madžar ističe da je Srbija visokozadužena i da mora da štedi.
Srbija mora organizovano, planski i uz pomoć MMF-a da polako dovede svoje finansije u odgovarajuće okvire. Štednja i stezanje kaiša su neminovnost, kaže Madžar.
Ipak, on priznaje da surova i rigorozna štednja imaju negativne efekte. Zbog štednje na svim nivoima smanjuje se tražnja, a preko toga i industrijska proizvodnja. Tu je jedini izlaz okretanje ka izvozu i podsticanje onih grana privrede čiji se proizvodi mogu plasirati na stranom tržištu, ističe Madžar.