Šta nudi seoski turizam u Srbiji

Za oko 90 evra nudi vam se obilazak Šenbruna ili šetnja Praterom, ili vikend u planinskoj brvnari,  pešačenje kozjim stazama, šumske jagode, izvori hladne vode.

Deset dana u nekom našem selu, uz pun pansion stajalo bi isto koliko i sedmodnevna poseta Parizu, uz prevoz autobusom. 

Poslednjih godina seoski turizam u Srbiji počinje da se razvija, ali je još uvek daleko od onog što bi trebalo da bude. Iako čini 27 odsto ukupnih noćenja turista u Srbiji, kapaciteti popunjenosti seoskih domaćinstava je tek četiri odsto.

Imamo od 500 do 600 domaćinstava koja se ozbiljno bave ovim poslom i do 1.000 onih koji su ušli u ovu priču. Gosti u proseku ostaju 3,5 dana. Najviše je domaćih gostiju, tek negde do sedam odsto su stranci, kaže za Danas Vladimir Ivanović iz Seoskog turizma Srbije.

Kriza nije mnogo uticala na pad broja gostiju, a cene su, kaže Ivanović, prihvatljive. „

“Pun pansion u nekom od domaćinstava je između 12 i 25 evra“, ističe on.

Ponuda Srbije u toj grani je, kako kaže, znatno bogatija od one koje imaju neke zemlje u okruženju, na primer i Hrvatska i Slovenija. Iako Slovenci rade dosta organizovanije od nas, oni kao oblik seoskog turizma nude “kmetije“ dok je na spisku Srbije više različitih objekata. Jedan od njih su i brvnare, kojih ima najviše u centralnoj Srbiji. Na primer, prenoćište u brvnari u selu Tvrdići, nadomak Užica, košta 700 dinara. U ponudi, osim uživanja uz peć na drva, su i planinarenje i biciklizam. Najjeftnije prenoćište u brvnarama je oko 500 dinara na Zlataru, do 1.500 dinara u Leušićima kod Gornjeg Milanovca, ali i u selu Gornja Kravarica, gde je pun pansion 2.800 dinara, a prenoćište sa doručkom 1.300 dinara.

Međutim, gostiju nema.

“Nikako nismo zadovoljni kako ide. Malo zbog krize, malo zbog udaljenosti od Beograda i loše infrastrukture do Guče”, kaže za Danas vlasnica brvnare u Gornjoj Kravarici Olivera Radičević.

Najviše posetilaca i to Rusa imaju tokom Sabora u Guči, a popunjenost kapaciteta je negde oko 20 odsto. Ranijih godina je naravno bilo bolje, a najzanimljiviji period posetiocima je leto.

Osim brvnara, sela po Srbiji nude i smeštaje u apartmanima i to po ceni od 800 dinara za noć do 2.000 dinara za pun pansion. Soba u kući na selu može da se nađe i za 500 dinara, pun pansion je 1.500 dinara, s tim što penzioneri imaju popust od čak 600 dinara na ovu cenu.

Na severu Srbije druga priča. Skuplja. Salaši su odavno u modi, a visoke cene prenoćišta su i potvrda velikog interesovanja. Popularni Salaš 84, blizu Novog Sada, u ponudi ima svega tri dvokrevetne sobe, a pun pansion u jednoj od njih je 9.500 dinara. Za one skromnijeg budžeta je Salaš u Čeneju, po ceni od 1.660 dinara za pun pansion ili u Irigu za 2.100 dinara.

U pojedinim selima u ponudi su i hoteli. Jedan od njih, na pola puta od Subotice ka Hajdukovu, nedaleko od Ludoškog jezera je i Guljaš čarda gde pun pansion košta 1.900 dinara, a noć 1.070 dinara. Domaćini ovde, osim pešačenja i posmatranja prirode, gostima nude i druženje sa egzotičnim životinjama poput noja, emua, mangulice ili lame.

Izleti u prirodu za Srbe još uvek nisu toliko primamljivi. Potvrda tome su i mesecima unapred rasprodati aranžmani za neke morske destinacije. Što i ne čudi, jer za iste pare koje bi potrošili za desetodnevni smeštaj u nekoj brvnari na planini, turisti mogu da provede isto toliko vremena na Halkidikiju. U predsezoni pojedine turističke agencije nude deset dana odmora na Egejskom moru, sa prevozom, po ceni od 90 do 100 evra. U špicu sezone te cene nisu veće od 200 evra. A more je još uvek mnogima veća egzotika.