Trenutno se litar ulja na rafovima srpskih radnji nudi za 170 do 200 dinara, u Bosni i Hercegovini je 165, a u Hrvatskoj i Crnoj Gori 150 dinara.
Deset komada jaja u Mađarskoj je 120, u Bosni i Crnoj Gori je između 155 i 159, a u Hrvatskoj 176 dinara, pišu Novosti.
Građani Srbije za isto pakovanje odvajaju od 150 do 200 dinara. Piletina kod nas prosečno košta 350 dinara, ali je u Bosni i Crnoj Gori jeftinija za desetak dinara. Najskuplje pile plaćaju Hrvati, gde se za kilogram traži oko 670 dinara.
Poređenje cena krompira, međutim, pokazalo je potpuno poražavajuće podatke. Srpski krompir je najskuplji – za kilogram se traži od 50 do 80 dinara. U susednoj Crnoj Gori je samo 35, a u Hrvatskoj oko 40 dinara, dok je u Bosni 59 dinara.
“Posebno je problematično to što su cene mnogih naših proizvoda, kao što je recimo Imlekovo pasterizovano mleko, veće u gradovima Srbije nego u Makedoniji, ili Bosni”, kaže Petar Bogosavljević, iz Udruženja potrošača Beograda.
Svetska kriza jeste uticala na rast cena hrane, sada je i povećan porez na dodatu vrednost, ali dobar deo trgovaca, u nedostatku konkurencije, zloupotrebljava recesiju. Problem kod nas predstavljaju i razlike u cenama istih proizvoda, koje idu i do 20 odsto, dodaje on.
Monopolisti među prozvođačima i među trgovcima imaju slobodu na tržištu, cene su samo dograđuju i jačaju. S druge strane, država nema načina da ih natera da na svoje rafove stave proizvode i robnih rezervi. Tako ni nedavna intervencija uljem iz državnih zaliha nije dala nikakve razultate.
“Da bi potrošači bili normalno snabdeveni, neophodna je pre svega slobodna trgovina, slobodan ulazak robe na srpsko tržište i slobodno formiranje cena”; kaže ekonomista Aleksandar Stevanović. “Sve ostalo je kontraproduktivno i uništava ekonomiju jedne zemlje.”
“Najgore što jednoj privredi može da se desi jeste da kontroliše cene…a mi smo to u velikoj meri učinili. Država ne može ništa da popravi, može samo da pokvari, a primer je situacija sa uljem i šećerom. Tek otvaranjem uvoza, stanje će se normalizovati”, dodao je on.
Cene šećera i ulja svuda u svetu, naveo je Stevanović, formiraju se slobodno i svako ko hoće može svoje ulje da izvozi ili uvozi. A, ako neko nema para za ulje i šećer, a takvih je pet do 10 odsto, odobri im se socijalna pomoć.