Potpredsednica Vlade nam je otkrila još nekoliko ćinjenica – krizom su pogođeni građani, privreda i država, ogroman je broj nezaposlenih i ugašeno je mnogo malih i srednjih preduzeća.
Broj siromašnih i socijalno ugroženih je poveća, kao što je povećan i broj ljudi koji odlaze iz zemlje.
Verica Kalanović kaže da se svetska ekonomska kriza preliva u Srbiju kroz smanjenje tražnje najvećih ekonomskih partnera, kao i kroz manju domaću tražnju i manje direktne strane investicije.
Građani krizu najviše osećaju kroz povećanu nezaposlenost koja je od 2008. do danas povećana za 10 odsto, kroz zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija, pad zarada u realnom sektoru, a to dovodi do pada standarda i smanjenje tražnje.
Kalanovićeva je istakla da prelivanje krize privreda oseća kroz gašenje velikog broja malih i srednjih preduzeća, smanjenje likvidnosti i produžetak roka plaćanja. Ona je naglasila i da se kriza vidi i kroz odlazak najvećih kompanija kao što je to slučaj sa Ju-Es stilom.
“Država je pogođena krizom najviše kroz loše punjenje budžeta, a povećanje socijalnih davanja i veliko zaduživanje”, dodala je potpredsednica Vlade Srbije na skupu “Finansiranje rasta u Srbiji”.
Ona je podsetila da je Srbija od 2008. godine donela niz antikriznih mera čiji su rezultati vidljivi, a među kojima su podrška stranim investicijama i u zapošljavanju, kao i kreditiranje privrede. Kalanovićeva je naglasila i da je bitno da je u prethodnom periodu postignut politički i javni konsenzus da bez investicija nema ekonomskog oporavka zemlje.
“Kriza u Srbiji je ogolila sve naše nedostatke i ako želimo da imamo održivu privredu, potrebno je da se napravi novi ekonomski sistem i završe se tranzicija i započete reforme u svim oblastima društva”, kazala je Verica Kalanović.
Uloga države, prema njenim rečima, jeste da napravi politički i ekonomski okvir koji će to omogućiti, da završi saobraćajnu infrastrukturu i dalje razvija trgovinsku saradnju sa zemljama regiona i EU.
Signali u mraku
Lošu ekonomsku situaciju nisu uočili samo predstavnici Vlade Srbije, već i predstavnici EU.
Ekonomska situacija u Srbiji nije Srbiji ružičasta jer postoji veliki broj zabrinjavajućih signala, ocenio je zamenik šefa kancelarije Evropske unije u Srbiji Adrijano Martins.
On je na konferenciji “Finansiranje rasta u Srbiji” kazao da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji u 2012. godini smanjen sa projektovanih tri na 1,5 odsto.
Kako je ukazao, postoji opasnost od slabljenja domaće valute, zatim rasta budžetskog deficita i javnog duga koji može da premaši granicu od 45 odsto BDP, a uz to je stopa nezaposlenosti skoro 24 odsto.
Privreda Srbije, preporučio je Martins, treba da se manje oslanja na sistem subvencija i regulisanih cena, kao i da budu skraćene birokratske procedure i poboljšano okruženje za poslovanje.
Prema njegovim rečima, javne nabavke i tehnološko-naučni razvoj su dve kljucne oblasti u kojima reforme treba da budu nastavljene. “Zakon o javnim nabakama treba da bude promenjen, kako bi se videla posvećenost vlasti borbi protiv korupcije”, rekao je Martins i dodao da bi manje javnih nabavki trebalo da bude ugovarano po hitnoj proceduru, kao i da postoji nadzor nad javnim nabavkama od planiranja do ispunjenja ugovora.
U oblasti tehnološko-naučnog razvoja, kako je ocenio, treba da postoji jača sprega između pojedinaca, institucija i kompanija. On je podsetio da je EU u više navrata dala pomoć Srbiji za tu oblast.
Martins je istakao da je 8. mart, kada će savet EU odlučivati da li će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u toj zajednici, važan za Srbiju jer bi pozitivna odluka pokazala građanima ali i investitorima da je zemlja na putu napretka i da je EU “poštuje”.
“Srbija bi trebalo da se ove godine pozabavi strukturnim problemima i efikasnošću, s kojima se godinama bori”, rekao je Martins i ocenio da bi godina izbora u Srbiji mogla da bude ona u kojoj su završene neke ključne reforme.