U Italiju je izvezena roba vredna 824,7 milion dolara, dok je iz Rusije uvezena roba za 1,59 milijardi, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Nemačka sa 773,8 miliona i Bosna i Hercegovina (BiH) sa 656,3 miliona dolara.
Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nemačka sa 1,23 milijarde i Italija sa 940,3 miliona.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije (EU) čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje-članice Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA), sa kojima ima suficit u razmeni od 851,7 miliona dolara, rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, kao i izvoza gvožđa i čelika.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH, Makedonijom i Albanijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa. Sledi deficit u razmeni Srbije sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije, u izvozu najveće učešće imali su gvožđe i čelik sa 673 miliona dolara, obojeni metali – 560 miliona, žitarice i proizvodi od njih – 439 miliona, električne mašine i aparati – 425 miliona i povrće i voće – 340 miliona.
Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu bili su nafta i naftni derivati sa 1,18 milijardi dolara, prirodni gas – 681 miliona, obojeni metali – 471 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu – 461 milion i drumska vozila – 431 milion.
Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima visoko učešće u ukupnom uvozu od 16,3 odsto.