On je u Privrednoj komori Srbije na poslovnoj konferenciji “Lizing kao podrška poslovanju malim i srednjim preduzećima” kazao da je zbog krize zaustavljena zamena voznog parka građana i privrede, a i transportna industrija Srbije preko pet godina u većem obimu ne nabavlja kamione i autobuse.
Potencijali su, kako je naglasio i u poljoprivredi (poljoprivredna mehanizacija), nepokretnostima i u obnovljivim izvorima energije.
“Lizing nepokretnosti za proizvodne hale, skladišta i hotele u Srbiji nije ni u povoju, ni u ponudi, a ogroman potencijal je učestvovanje lizing industrije u razvoju obnovljivih izvora energije”, kazao je Pajović.
On je naglasio da je neophodno da lizing kuće u Srbiji nastave trend poboljšanja kvaliteta pruženih usluga, da daju preciznije i jasne informacije oko uslova pod kojima se lizing ugovor sklapa, kao i jasne troškove klijenta.
“Budućnost lizinga u Srbiji je svetla. Sačuvaćemo fleksibilnost pri odobravanju finasiranja u odnosu na bonitet klijenata i strukturu transakcije, imamo brzinu odobravanja finasiranja i jednostavnost u administraciji”, kazao je Pajović.
On je naglasio i da u Evropi oko 10 odsto malih i srednjih preduzeća koristi liznig kao izvor finasiranja, dok je u Srbiji to svega jedan odsto jer kako je dodao “lizing je ovde mlada finasijska industrija još nedovoljno poznata”.
Prema njegovim rečima, razlog malog korišćenja je i to što lizing u Srbiji nema isti položaj kao ostali izvori finansiranja.
On je naveo da je neophodno da lizing naknade budu oslobođene od plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV), da se nabavka putem lizinga uključi u poreski kredit, kao i da lizing učestvuje u programima vlade koji subvencionišu kamate.
Lizing kuće, kako je dodao, trbalo bi da budu i zakupci u osiguranju, odnosno da mogu da prodaju povezane proizvode osiguravajućih kuća.
Na današnjem skupu u PKS rečeno je da je na kraju prošle godine u Srbiji u sektoru finasijskog lizinga bilo zaposleno 426 osoba i da je ukupna bilansna suma davalaca lizinga bila 72 milijarde dinara.