“Pokolj stoke treba sprečiti na svaki način, jer je stočarstvo, a posebno mlečno govedarstvo u Srbiji na ‘crvenoj liniji’ i nema više prostora za smanjivanje broja grla, koji je u poslednjih nekoliko godina već drastično opao”, kazao je Prostran za agenciju Beta.
On je naveo da je broj goveda u Srbiji 2000. bio 1,22 miliona, dok je broj muznih krava i junica bio nešto veći od 800.000, 2005. taj broj je opao na 1,07 miliona grla, odnosno oko 720.000 muznih krava, da bi prema poslednjem popisu iz 2012. ukupan broj goveda bio ispod milion grla, a muznih krava je bilo oko pola miliona.
“Stoka može brzo da se pokolje, ali je teško, skupo i sporo obnoviti njihov broj”, rekao je Prostran i ocenio kao dobro to što je Ministarstvo poljoprivrede Srbije donelo Zakon o podsticajima u kome izdvajanja za govedarstvo imaju prioritet, pre svega kroz premije za mleko i kroz davanja za krave muzare.
U trenutnoj situaciji, koju, kako je naglasio, ne treba shvatati tragično, Ministarstvo poljoprivrede bi trebalo da interveniše iz Robnih rezervi i proizvođačima mleka da zdravi kukuruz.
Prostran je rekao da bi, ako tog kukuruza ne bude dovoljno, trebalo razmišljati i o eventualnoj kupovini kod domaćih izvoznika ili na tržištima poput Francuske i Nemačke, koja nisu imala problem suše i povećani nivo aflatoksina.
On je dodao da stručnjaci treba da utvrde da li bi bilo pogodno i da se u ishranu goveda uvede više kabaste hrane, poput sena i lucerke, i istovremeno smanji upotreba kukuruza, čak i po cenu da se na kraće vreme smanji mlečnost krava.
Savetnik u PKS je ponovio da postoje procene da bi štete po poljoprivrednike i mlečnu industriju Srbije, u vezi s povećanim nivoom aflatoksina u mleku, na mesečnom nivou mogle da budu i 50 miliona evra.
Dugoročno, Srbija bi prema njegovim rečima, ako hoće da ima sopstvenu proizvodnju mleka i zadrži domaću mlečnu industriju, trebalo da se pozabavi povećanjem broja krava muzara, povećanjem produktivnosti po grlu i povećanjem kvaliteta mleka.
“Krave u Srbiji daju u proseku oko 2.500 litara mleka godišnje što je dvostruko manje od proseka zemalja Evropske unije koji iznosi od 5.000 do 6.000 litara”, rekao je on.
Dodao je da u Srbiji od ukupne proizvodnje mleka oko 40 odsto spada u kategoriju ekstra klase, dok je u EU svo mleko ekstra klase, a u Hrvatskoj oko 90 odsto.
Prostran je rekao da je važno je da podignemo kvalitet mleka u svakom smislu, jer 2015. u EU počinje liberalizacija tržišta mleka i ukidnje svih kvota za uvoz, tako da će samo proizvođači koji imaju najbolje mleko imati prolaz do potrošača.
U Novom Sadu neko proizvodi sjeme sudanke trave na kojoj krave dobro mliječe a spada u kabastu hranu. Ne mora im se davati žito, dovoljna je sudanka i sijeno, samo da bi se sudanka kosila svako sedam dana mora se zalijevati
Ne mogu stočari prodavati neispravno mleko da ne bi propali.Zašto Srbija nema nacionalnu laboratoriju za kontrolu hrane?Lično smatram da je hrana koja se proizvodi u Srbiji vrlo nebezbedna jer se to može videti golim okom u prvoj samoposluzi ,pogotovo na svežem mesu.U zemlji gde je tolika korupcija je apsolutno sve nebezbedno.Nije čudo što ljudi sve više odlaze po hranu u Mađarsku ili Rumuniju; za svoj novac imaju pravo da se bezbedno hrane. Nisu građani dužni da štite srpske proizvođače po cenu sopstvenog zdravlja.
Pa da, najpre napravimo halabuku oko sitnica, napljujemo proizvodjace koji jedini znaju sta je hleb sa devet kora i oni jedini podnesu svu stetu, a onda jao brate – ostacemo bez goveda. Pa nisu mlekari goveda, imaju i mozak i ponos.
A da date kravama seno, a? Umesto kukuruza, koje je hrana za kokoši inače. Krave treba da PASU i da su samo pasle, ne bismo imali ovaj problem.