Pravni tim eksperata Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) tvrdi da će Zakon, ako bude usvojen u predloženom obliku, znatno usporiti rešavanje statusa nelegalno izgrađenih objekata (bez građevinske ili upotrebne dozvole) jer uvodi obavezu podnošenja dodatne dokumentacije i povećati troškove građana i privrede za pribavljanje dva nova dokumenta.
Vlada Srbije 2. avgusta dostavila je Narodnoj skupštini predlog Zakona i predložila da se usvoji po hitnoj proceduri. Inače, legalizacija objekata, koja je po sada važećem režimu bila regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji, sada će biti predmet posebnog zakonskog akta.
Mihailo Janković, član UO NALED i generalni direktor Knjaza Miloša kaže da legalizacija u značajnoj meri koči rešavanje imovinsko-pravnih odnosa u Srbiji i nesumnjivo utiče na uslove poslovanja kod nas jer se čak i strani investitori ovde bave rešavanjem statusa objekata koje poseduju. „To što smo brzo došli do novog teksta zakona o legalizaciji može da predstavlja ohrabrenje, ali ne u situaciji kada ne prođe dovoljno obimnu javnu raspravu. Zato je potrebno da period do početka rasprave u parlamentu iskoristimo i utičemo da se amandmanima otklone i najmanje nedoumice koje bi mogle da dovedu do situacije da zakon postoji, a da proces ne napreduje, što niko ne želi“, kaže Janković.
Krajem juna resorni ministar Velimir Ilić objasnio je da Ustavni sud proglasio neustavnim neke odredbe Zakona o planiranju i izgradnji jer ne dozvoljava bilo kakve privilegije i da je stav tog Suda da građani moraju da imaju identične uslove pri legalizaciji. Vlada je u julu usvojla predlog Zakona, a ministar Ilić najavio je da će ”legalizacija biti dosta skupa”.
Proces će biti izuzetno spor
Pored povećanja troškova legalizacije, iz Ministarstva za građevinarstvo i urbanizam stiglo je još jedno objašnjenje pomoćnice ministra Aleksandre Damjanović. Ona je pre neki dan objasnila da predlog Zakona o legalizaciji nagoveštava znatno usporavanje legalizacije i da je postupak legalizacije postao isti kao postupak dobijanja gradjevinske dozvole: ”To znači da morate imati iste dokaze kao za dobijanje građevinske dozvole – kompletnu dokumentaciju koja obuhvata i glavni projekat. Moja ocena je da će sve to dodatno usporiti proces legalizacije”.
Pravni eksperti NALED-a navode da prema predlogu Zakona svi koji žele da legalizuju objekat moraju da podnesu dva nova dokumenta – projekat izvedenog objekta (u tri primerka) i dokaz o plaćanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. ”Svi koji su već predali zahteve za legalizaciju najčešće nisu podneli i projekat izvedenog objekta. To je kompleksan dokument i za njegovu izradu građani i privrednici moraće da angažuju ovlašćene osobe i firme koji su stručne za taj posao i da za to dodatno plate određenu sumu novca”, piše u analizi NALED-a.
Koliko bi ta suma bila, odnosno koliko bi koštala izrada projekta izvedenog objekta? U jednoj beogradskoj projektantskoj firmi kažu da donja granica cene tog projekta je 0,80 evra po kvadratu objekta koji se legalizuje a gornja granica zavisi od stepena završenosti ili stanja objekta. Ako je, recimo, površina objekta 250 kvadrata a cena jedan evro – samo za izradu projekta izvedenog objekta potrebno je platiti 250 evra.
Loše napisan zakon
Sledeća primedba odnosi se na konfuzne i neprecizne odredbe predloga zakona.
”Tekst zakona loše je napisan. Najočigledniji primer je član 21. gde se navodi da je organ nadležan za legalizaciju dužan da od podnosioca zahteva zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona”, kažu pravni stručnjaci i primerom pokazuju kako će to izgledati u praksi: ukoliko, recimo, zakon počne da važi 1. septembra ove godine svi građani moraće da dopune dokumentaciju do 1. septembra 2014. Ali problem će nastati ako im recimo nadležni organ o tome pošalje obaveštenje tek u avgustu 2014. godine pa im ostavi prekratak rok da prikupe dokumenta koja nisu prvobitno podneli.
Analiza ukazuje i na nejasne kriterijume plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Predlog zakona omogućava plaćanje odjednom ili u ratama na najviše 20 godina. Zakon, međutim, ne utvrđuje precizno ko odlučuje da li se plaća jednokratno ili na rate i na koliko godina. To daje prostor za različita tumačenja i prilično neujednačene visine naknada od opštine do opštine. „Koliko će biti konačna cena legalizacije zavisiće pre svega od lokalnih samouprava koje će određivati merila za obračun visine naknade za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta što je od presudnog značaja za ukupni trošak. Imajući u vidu koliko su ranije lokalne samouprave bile protiv velikih popusta na legalizaciju, ne možemo da se ne zapitamo da li će biti spremne da sada same naprave ustupak. Posmatrajući širi kontekst i politiku nekoliko Vlada unazad prema finansiranju lokalnih samouprava neizvesno je da li će se na lokalu odreći prilike da kroz legalizaciju obezbede dodatna sredstva za ionako osiromašene opštinske kase“, kaže Mihajlo Janković.
Zato pomoćnica ministra Aleksandra Damjanović opominje: ”Opštine moraju da se uozbilje”.
Opširnije u štampanom izdanju Novog magazina.
Ne smije se dozvoliti da oni koji ne po?tuju zakon budu pravno i finansinski abolirani.To je uvek lo? primer za budu?nost.
loše su regulisane saglasnosti suvlasnika, mada iako je bilo najefikasnije ono prethodno neustavno resenje (da se suvlasnik nije protivio u vreme gradnje) potrebno je naci bolje resenje od samo crno ili belo (belo- bez icije saglasnosti, crno- uz saglasnost svih) jer traziti saglasnost svih je suludo u Srbiji a i neosnovano da neki novi suvlasnik npr. kupio stan pre 2 godine, uslovljava legalizaciju objekta starog 20 godina.
potrebno je regulisati saglasnost suvlasnika u slucajevima kada objekat egzistira vise od 20 ili trideset godina postoji saglasnost predhodnog suvlasnika a sadasnji se protivi a za objekat je na osnovu prethodnog suvlasnika dobijena gradjevinska dozvola a nema upotrebna,kako se moze ignorisati doneta odluka jednog legalnog organa i podvesti objekat rusenju zbog promenjenog suvlasnika koji iz sikantnih ili ucenjivackih razloga neda saglasnost i trazi rusenje objekta .mozda u takvim slucajevima ne treba dozvoliti rusenje objekta .