Statistička služba Evropske unije saopštila je danas da su potrošačke cene porasle dva odsto u godini do novembra, što je pad sa 2,2 odsto prethodnog meseca.
Glavni razlog je izgleda smanjenje cene energenata. Na godišnjem nivou, potrošačke cene su porasle 9,1 odsto, dok je u oktobru to bilo 10,7 odsto. Juče je barel američke sirove nafte pao ispod 50 dolara prvi put ove godine, a pre par meseci je bio na četvorogodišnjem maksimumu od 75 dolara, preneo je Asošiejtid pres.
Uprkos padu, ukupna inflacija manje-više je u okvirima ECB-a, koja želi da bude nešto ispod dva odsto.
Ali kada se izuzmu nestabilne cene hrane i energenata, inflacije je znatno niža – osnovna inflacija pala je na jedan s 1,1 odsto, što sugeriše da rast plata nije dovoljno snažan da podigne cene.
Uprkos padu inflacije, očekuje se da ECB 13. decembra okonča svoj program monetarnih podsticaja kojim je od 2015. kupovala vladine obveznice kako bi spuštala kamate na tržištima.
ECB je naznačila da bi mogla početi da podiže referentu kamatu sledeće godine, mada najranije na jesen. ECB godinama drži svoju referentnu kamatu na nuli i ima negativnu kamatu za depozite koje komercijalne banke drže u njoj.
Hlađenje privrede evrozone je odraženo u zasebnim podacima koji su pokazali skromni rast broja nezaposlenih za 12.000. Iako s tim rastom nezaposlenost nije povećana s decenijskog minimuma od 8,1 odsto, to ukazuje na mogućnost da dolazi do slabljenja poboljšanja iz proteklih godina, navodi Asošiejtid pres.