Ovaj put je bilo sasvim drugačije – došli su da ih vide i procene kineski privatnici kojima je Srbija predstavljena na njihovom maternjem jeziku.
Kakvi su vaši utisci? Koliki je značaj imala, odnosno koliki bi značaj mogla da ima ova poseta?
Dosta toga sada je rađeno po prvi put. Recimo, umesto državnih firmi, kako obično biva, sada su trećinu naše privredne delegacije činili privatnici. Drugo, na investicionom forumu su takođe bili privatni investitori, njih oko 200, koji su došli samo zbog naših firmi.
Obično to budu velike državne firme koje neće ni da pogledaju projekte ispod 200 miliona evra. A koliko je ovaj forum bio značajan govore brojke. U provinciji Đeđijang živi 56 miliona stanovnika, posluje tri miliona privatnih kompanija, a samo glavni grad ima osam miliona stanovnika.
Mi smo zaista delovali i bili vrlo ozbiljni potencijalni partneri: doneli smo im prezentacije „na noge“, napravili smo brošuru na kineskom, nudili smo razne biznis ideje, razgovarali, a neki su se čak i dogovorili oko posla.
Koji je konkretan posao sklopljen i šta smo mi sve ponudili kineskim privatnicima?
Imali smo vrlo kratke i impulsivne prezentacije. Ponudili smo nekoliko preduzeća spremnih za privatizaciju, preduzeća iz restruktuiranja, ja sam predstavio investicione potencijale Srbije, a privatnici su išli za svojim ineteresom. Tako je i vlasnik Farmalogista, Miomir Nikolić, pronašao kompaniju sa kojom je dogovorio ulazak u zajednički posao i to ne samo u priči. On je siguran da će posao biti realizovan i bio je vrlo zadovoljan.
Jesu li to jedini rezultati posete?
Ne, naravno. Gotovo je izvesno da će njihova privredna delegacija doći kod nas na dalje susrete i preciziranje određenih poslova, odnosno započinjanje novih. Ne možete zanemariti to što su naši ljudi iz biznisa imali priliku da vide da Kina nije zemlja jeftinih igračaka i garderobe sumnjivog kvaliteta. To su predrasude.
Zajednički je zaključak da je reč o skromnom, strpljivom i upornom privredniku od koga se mnogo toga nešto može naučiti. Između ostalog i to u kojoj meri preveliki ego i sujeta mogu da predstavljaju problem za posao.
Evo vam primer: gotovo pola sata jedan čovek je čekao u redu da mi pruži vizit kartu, naravno sa dve ruke, jer se sve drugo smatra uvredom. Kad sam pročitao njegovo ime, zavrtelo mi se u glavi. On je vlasnik kompanije koja ima godišnji promet od više od tri milijarde evra. Ja ću se svakako sa pozicije na kojoj sam potruditi da promovišem ovu poslovnu kulturu koja ne poznaje sujetu s jedne s strane, a s druge strane angažuje sav raspoloživi kapacitet, pre svega mlade, obrazovane i stručne kadrove.
Kakva će biti uloga PKS u jačanju privrednih veza domaćih privrednika sa kolegama ne samo iz Kine?
Privredna komora je “kuća privrede“. Naš cilj je da iniciramo poslove tamo gde ih nema, tako što ćemo da aktiviramo privrednike, spajamo ih sa kolegama iz zemlje i inostranstva i budemo tu za sve njihove probleme i dileme pred državom. To i radimo.
Da ne budem neskroman, ali radimo i više, posebno od kako je PKS dobila novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Željkom Sertićem. On, a onda i čitav tim, menjaju komoru i to tako što razmišljamo tržišno i preduzetnički. Tako su nam privrednici bliži, odnosno mi uspevamo bolje da razumemo njihove realne probleme.
Drugo, i država je prepoznala napore koji se čine kako bi se sistem reformisao i govoto da nema zakona u prednacrtu da ne stigne prvo u PKS. Jednostavno, mi smo servis privrede i trudićemo se da to zaista budemo, ali ne samo na papiru.