On je ipak upozorio da je rebalans budžeta do polovine ove godine ipak u praksi teško očekivati imajući u vidu, pre svega, blizinu izbora.
“Ono što je objektivno i realno, jeste da vlada i bez rebalansa povede računa o javnim rashodoma kada već prihodi padaju, a da onda neka nova vlada to i formalizuje kroz rebalans”, dodao je on.
Vučković je podsetio da je Fiskalni savet krajem prethodne godine napravio analizu i razmatrao različite scenarije razvoja u ovoj godini i da je već tada ukazano da je moguće da privredni rast bude blizak nuli.
“U osnovi to stvara jednu dodatnu rupu u bužetu preko projektovanog deficita od 1,5 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) što je približno 30 milijardi dinara”, dodao je Vučković.
“Nema čarobnog štapića za standard. Država ne može na veštački način davanjem para i kratkoročnim podsticajima pomoći bilo kome. To može biti kratkoročna pomoć za preživljavanje, a na kraju se sve svede na to da li ima posla, a posla će biti kada preduzeća budu više radila”, ukazao je on.
Da je neophodna odgovornost nadležnih na svim nivoima vlasti, pokazuje i primer donošenja Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u državnim organima, za koju je Fiskalni savet saopštio da nije u skladu sa fiskalnim pravilima, tvrdi Vučković.
Prema njegovim rečima, plate jesu male i verovatno postoji potreba da se one koriguju, ali to treba raditi na transparentan i zakonski način.
Vučković smatra da lokalne samouprave treba da imaju samostalnost u raspolaganju svojim budzetima, ali da svakako moraju da postoje i određena pravila igre, jer su “lokalne samoupave deo državnog sistema i njihov dug ulazi u javni dug Srbije.”
Vučković se osvrnuo i na to da izdate državne garancije za javna preduzeća takođe ulaze u javni dug Srbije, pa je, kako ističe, razumljiva zabrinutost MMF-a u pogledu njihove realizacije.
“Zato je od ključnog značaja da se prati šta se događa na terenu, odnosno da li republika izdaje garancije, to je mnogo bitnije od onoga što piše u budžetu”, kazao je Vučković i naveo da sve ovo opet vodi ka pitanju – kada će se reformisati javna preduzeća?
“Treba sebi da postavimo pitanje da li se neefikasnost javnih preduzeća i držanje regulisanih cena na isuviše niskom nivou prevaljuje na povećanje dugova”, ukazao je on.