„Mladi naučnik, sa završenim fakultetom, koji je tek na početku karijere, mesečno zarađuje 40.000 dinara, a kad doktorira dođe do 50.000 dinara mesečno. Poznato je da službenici u bankama, sa diplomom srednje škole, zarađuju toliko ili više, a još su drastičniji primeri po nekim javnim preduzećima“, kaže Đurica Jovović, predsednica sindikata nauke.
U načinu na koji se vrednuju obrazovani radnici, Srbija se, nema nikakve sumnje, pokazala najgore u okruženju, pišu Novosti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše akademskih građana je skoncentrisano u delatnostima obrazovanja, zdravstvene zaštite i u državnoj upravi, ali sudeći prema iznosima prosečnih zarada, ovi sektori nisu i najplaćeniji. Iako su tu fakultetski obrazovani radnici skoro sedam puta zastupljeniji od onih bez ikakavih kvalifikacija, prosečna plata jedva da prelazi 50.000 dinara mesečno.
„Radnici sa diplomom univerziteta u proseku su zarađivali 90.023 dinara mesečno, a oni koji su bez škole 31.867 dinara“, kažu u Republičkom zavodu za statistiku i dodaju da nesumnjivo ima primera gde su ove razlike znatno manje. Tako i prema njihovim analizama ima delatnosti u kojima oni bez kvalifikicija prolaze mnogo bolje od obrazovanih radnika jer su uhlebljenje našli u profitabilnijim sektorima.
Zarade se i kod jednako kvalifikovanih radnika razlikuju. Tako je prosečna plata muškarca sa završenim fakultetom 101.275 dinara. Žene sa istom stručnom spremom zarađuju skoro 20.000 dinara manje.