Sektor trgovine Unije poslodavaca tražiće zbog toga da Socijalno-ekonomski savet formira stručne komisije za utvrđivanje realne visine marži na osnovne životne namirnice.
Cilj je, kako navodi UPS, da se utvrdi pravo stanje marži i cena osnovnih životnih namirnica i izbegnu proizvoljna tumačenja i uopštavanja u javnosti koja nanose veliku štetu trgovinskim kompanijama.
Ministarstvo poljoprivrede, trgovine i šumarstva najavilo je da se priprema uredba, kojom bi trgovačka marža na osnovne životne namirnice bila ograničena na 10 procenata, na osnovu pretpostavke da trgovačke kuće zaračunavaju neopravdano visoke marže na osnovne životne namirnice.
Poslodavci smatraju da će time biti ugrožene male trgovine, gde se obavlja više do 50 odsto prometa a da će ići na ruku velikim trgovinskim preduzećima. Uredba bi tako, tvrdi UPS, mogla da dovede do smanjenja broja malih i srednjih, porasta nezaposlenosti, sive ekonomije, smanjenog budžetskog priliva i povećanja cena.
U Uniji tvrde da trgovina ostvaruje znatno manje profitne stope od proizvođača i da su prosečna primanja više 180.000 zaposlenih u trgovini niža od prosečnih zarada u Srbiji za 10-15 odsto. To znači da u trgovini osnovnih životnih namirnica nema monopola koji bi mogao dovesti do neopravdanog povećanja marži.
Velike trgovačke kuće su u 2010. ostvarile sledeće profite: ” Delta Maksi” 2,47 odsto, “Metro keš end keri” 2,29 i “Merkator” 1,55 odsto, dok su gubitke imali “Idea”od 5,7 i “Intereks” od 17,4 odsto. Koliko je to loše vidi se kad se uporedi sa profitima javih (i bivših javnih) preduzeća -“Pošta Srbije” 18,6 odsto, “Telekoma” 16,3 i NIS-om 9,1 odsto.
“Ukoliko vlada želi da poboljša životni standard neka utiče na snižavanje cena benzina i naftnih derivata koje su u Srbiji najviše u okruženju i izazivaju rast svih ostalih cena, pa i cene transporta osnovnih životnih namirnica”, preporučuju poslodavci.
Građani i privreda Srbija plaćaju za gotovo 20 odsto skuplji gas od Slovaka, Čeha i građana u drugim evropskim državama, a cena gasa za privredu je čak između 35 i 105 odsto veća. To znači da trgovina nije ta koja ugrožava pravo na normalan život građana, već pre svega javni i privatni monopoli i enormna javna potrošnja, naveo je UPS.
Nije problem u marzi malih i velikih preduzeca, problem je kompanijama koje dobavljaju robu. Marze u prodavnici i marketu se krece izmedju 8% i 12% dok dobavljaci marziraju svoje artikle u dogovoru sa ostalima i tako nanose veliku stetu i marketima i prodavnicama i kupcima… Dovoljno je reci samo da je nasa cokolada jeftinija u Bosni nego kod nas i ostali nasi proizvodi… Nama nedostaje preduzece koje ce razbiti monopol veleprodaja, koje ce se aktivno ukljuciti u kreiranju marzi… Ogranicenje marze nece mnogo doneti, moze da dobije samo kontraefekat pa ce male prodavnice propasti ubrzo