Srbija se po broju neradnih dana približila proseku evropskih zemalja, ali je i dalje veoma daleko u načinu na koji se poštuju prava zaposlenih, pa tako i ona u vezi sa radom u vreme državnih praznika. I dok se u javnim preduzećima i državnim službama uglavnom ne gazi slovo zakona, priča je drugačija u malim i srednjim preduzećima koja upošljavaju skoro pola miliona građana.
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da većina poslodavaca poštuje “pravila igre” jer je zakon striktan i veoma jasan: “Državni praznici su neradni dani, a svi koji imaju obavezu da rade, kao što su zaposleni u hitnoj medicinskoj pomoći ili komunalnim službama, moraju da dobiju 110 odsto uvećanu dnevnicu. Kazne za poslodavce koji se ovoga ne pridržavaju se kreću od 800.000 do milion dinara”, navode u Ministarstvu.
Koliko se poštuju pravila proverava Inspektorat za rad, tako da su inspektori od početka godine do danas obavili 22.827 kontrola i doneli 880 rešenja zbog utvrđenih nepravilnosti oko isplate zarada, a koju čini i uvećana zarada za rad na dan državnog praznika.
U Ministarstvu rada tvrde i da Srbija, uvođenjem novog praznika – Dana primirja u Prvom svetskom ratu – i dalje ima manje neradnih dana od zemalja u okruženju, kao što su Hrvatska u kojoj se praznuje 14 dana, Slovenija i Austrija u kojima se praznuje po 13 dana.
I u Međunarodnoj organizaciji rada tvrde da se kotiramo oko evropskog proseka – i po broju slobodnih dana, ali i po poštovanju zakona.
“U kompanijama koje su uspešne, društveno odgovorne i posluju legalno, baš kao i u državnoj upravi i administraciji, državni praznici se poštuju gotovo bez izuzetka”, kaže Jovan Protić iz beogradske kancelarije Međunarodne organizacije rada.
Činjenica je, međutim, da ima i onih koji eskiviraju propise, ali to su uglavnom maniri “sitnijih” preduzetnika, malih porodičnih radnji koje se bave proizvodnjom, trgovinom i uslugama. A najmanje se zakoni poštuju u firmama koje upošljavaju radnike “na crno” i trenutno oko 21 odsto zaposlenih zarađuje platu van sistema pa samim tim njihovi poslodavci ne vode računa ni od drugim pravima, a kamoli o radu u vreme praznika.
Sindikalci, međutim, imaju drugačiju sliku o domaćim preduzetnicama za koje kažu da su za koplje iza evropskih jer čak 80 odsto privatnika vrda kada je reč o pravima radnika, pa tako i u organizovanju posla za vreme državnih praznika.
“To najčešće čine kroz obračunske liste u kojima se uopšte ne navode dani u vreme praznika, ali ni minuli rad, topli obrok, regres. Zato sve prijave inspekciji šalju sindikati, a u firmama gde ih nema, radnici ćute i trpe”, kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.