Kontrolu njihovog rada sprovodi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Protiv onih koji su radili mimo propisa, vođeno je već više od stotinu disciplinskih postupaka. Za to vreme, devetoro upravnika ostalo je bez licence, i to najčešće iz razloga što su oštetili poverioce, odnosno stečajnu masu.
Na probleme u radu stečajnih upravnika ukazali su i čelni ljudi opština u Srbiji, zatraživši strožu kontrolu. Osnovne primedbe, opet, tiču se neobjektivne procene imovine, i prodaje znatno ispod tržišne cene.
Zakonski gledano, stečajni upravnici za svu štetu, namernu i onu nastalu zbog krajnje nepažnje, odgovaraju ličnom imovinom. Međutim, nije poznato da li je ijedan do sada morao iz svog džepa da nadomesti učinjenu štetu.
Džep upravnika delimično štiti i posebna vrsta osiguranja – od profesionalne odgovornosti. Ono pokriva minimum 30.000 evra i obavezno je za svakoga ko želi da dobije državnu licencu za obavljanje ovog posla.
Međutim, dok god postoji sumnja da je šteta namerno prouzrokovana, osiguravajuće kuće ne isplaćuju osiguranu sumu, tako da ova polisa osiguranja ne važi ako je stečajni upravnik namerno prodao imovinu po nižoj ceni i tako oštetio poverioce.
U Srbiji su samo od početka ove godine pokrenuta 924 stečaja. Ukidanjem mogućnosti automatskog stečaja, za firme koje su duže vreme u blokadi, produžilo se i prosečno trajanje postupka stečaja. U poslednje vreme prosečno vreme stečaja skratilo se na jednu godinu i 11 dana. Ni to, po mišljenju nadležnih, nije dovoljno, pa iz Ministarstva finansija najavljuju nova pravila koja bi ovaj period još skratila, ali i smanjila nagrade stečajnim upravnicima.