Februarska prosečna plata u Srbiji od 43.371 dinara dovoljna je tek da se sastavi kraj sa krajem. Kako prenose Večernje novosti, podaci o kupovnoj moći pokazuju da zaradom možemo da pokrijemo izdatke mahom za minimalnu korpu sa znatno manjim izborom namirnica.
Istovremeno, za prosečnu potrošačku korpu, koja prema poslednjim “merenjima” statistike iznosi oko 64.000 dinara, potrebna je plata i po.
A kada se zađe po srpskim gradovima i opštinama vidi se da jedan zaposleni porodicu ne može da hrani. Prosečna plata u čak 65 njih ne dostiže do iznosa neophodnog za minimalnu potrošačku korpu.
Prema poslednjim podacima, ona košta skoro 34.000 dinara. Prema grubim procenama strukture zarada u Srbiji, gotovo dve trećine zaposlenih zarađuje mesečno od 27.000 do 38.500 dinara, znači i do 40 odsto ispod republičkog proseka. Svega tri, četiri odsto njih zarađuje duplo više od proseka.
Beogradska opština Lazarevac je jedina u Srbiju u kojoj oni koji rade, u proseku primaju dovoljno za prosečnu potrošačku korpu. Tek koja stotina nedostaje prosečnom građaninu Surčina, Starog grada, Kosjerića, Lajkovca i koja hiljada žiteljima Kostolca.
Stručnjaci, ipak, ukazuju da je prošlog meseca nešto bolja situacija nego početkom godine i da se kupovna moć, nakon skokovitog pada u januaru, vraća u realne okvire.
“Usled rasta zarada na mesečnom nivou od oko 10 odsto, u februaru je zabeležen nešto povoljniji odnos pokrivenosti potrošačke korpe mesečnom zaradom”, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
S druge strane, anketa o potrošnji domaćinstava u Srbiji, koja je objavljena polovinom meseca, pokazuje da prosečno anketirano domaćinstvo raspolaže sa nepunih 50.000 dinara. U tim porodicama od primanja iz redovnog radnog odnosa, znači plate, stiže svega 18.300 dinara.
Gotovo isti iznos stiže od penzije. Podatak koji zabrinjava je da skoro 44 odsto ukupnih primanja porodica troši na hranu. U Evropskoj uniji prosečno se na ishranu daje 18 odsto mesečnih primanja.