Nakon maratonskog samita u Briselu, predsednik EU Herman van Rompej izjavio je da će zahvaljujući sporazumu grčki dug biti smanjen na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2020.
Da je sve ostalo kao sada, grčki dug bi do 2020. godine dostigao 180 odsto BDP-a.
Sporazumom se od banaka u Evropi traži da prihvate gubitak od 50 odsto na grčkim obveznicama koje su im u posedu.
Van Rompej je saopštio i da će zona evra i Međunarodni monetarni fond (MMF) odobriti Grčkoj još jedan spasilački paket zajmova od 100 milijardi evra.
To je za nekoliko milijardi evra niža suma nego što je dogovoreno u julu. Prvi paket zajmova Grčkoj zona evra i MMF su odobrili u maju prošle godine.
“To su posebne mere za posebno vreme. Evropa više nikada ne treba ponovo da se nađe u ovakvoj situaciji”, rekao je nakon sastanka predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Prvi detalji plana za smanjenje grčkog dužničkog bremena pojavili su se sinoć, kada su lideri EU objavili da će naterati najveće evropske banke da se do juna dokapitalizuju za 106 milijardi evra, delom i da bi se bolje zaštitile od gubitaka po osnovu grčkog duga.
Van Rompej je najavio i da će zona evra povećati Evropski fond za finansijsku stabilnost na oko hiljadu milijardi evra kako bi zaštitila veće evropske ekonomije, poput Italije i Španije, od potresa na tržištu.
Zbog tih potresa na tržištu već su tri zemlje iz zone evra uzele spasilačke pakete zajmova.
“Postigli smo sporazum koji, uveren sam, pokazuje da smo kredibilni, ambiciozni i odgovorni prema grčkoj krizi”, rekao je novinarima nakon jutrošnjeg sastanka francuski predsednik Nikola Sarkozi.
On je dodao da im je sporazum, zbog kompleksnosti problema, “uzeo celu noć ali da će rezultat doneti veliko olakšanje širom sveta”.