“Učešće nenaplativih kredita (NPL) dostiglo je 23 odsto. Ipak, njihova pokrivenost je u velikoj meri obezbeđena rezervisanjima, kao i ispravkama vrednosti ukupnih kredita u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima”, rekao je Pješčić u izjavi Tanjugu.
Najviše problema sa otplatom dugova, kako je kazao, imaju preduzeća, gde je udeo nenaplativih kredita u aprilu dostigao 28,8 odsto.
Prema podacima NBS na kraju prvog tromesečja, u građevinarstvu se svaki drugi kredit pokazao kao nenaplativ, a u prerađivačkoj industriji i trgovini – svaki četvrti.
Građani urednije servisiraju dugove, ali je i u tom segmentu učešće loših kredita poraslo na 10,8 odsto, rekao je sagovornik Tanjuga.
“Veće učešće NPL-ova kod stanovništva je posledica lošije naplativosti stambenih kredita, na šta je pre svega uticalo slabljenje dinara, porast stope nezaposlenosti, a delimično i smanjenje zarada”, rekao je Pješčić.
Viceguverner je, naglašavajući značaj rešavanja problema NPL-ova, poručio da je u tom smislu neophodno da se koordiniraju aktivnosti svih nadležnih institucija.
On je podsetio da je Narodna banka svojim merama već podržala rešavanje tog problema, tako što je, na primer, krajem 2012. omogućila da se krediti preduzeća prodaju drugim pravnim licima.
“Efekat tih mera je bio skroman, ali ne i zanemarljiv, jer su neke banke iskoristile mogućnost da prodaju loše kredite. Ukupan iznos ustupljenih kredita od 2013. do 2015. iznosio je oko 52 milijarde dinara”, precizirao je Pješčić.
Prema njegovim rečima, odlukom o klasifikaciji, podstaknuto je dodatno korišćenje dobrovoljnog restrukturiranja i zakona o stečaju, a produžen je i rok otplate tokom kojeg banka ne mora da klasifikuje novac stečen naplatom potraživanja, i to na tri godine.
“Nastojali smo da stvorimo preduslove za sistemski pristup, budući da su oprezno proširene regulatorne pretpostavke za prodaju loših kredita koje su banke odobrile preduzećima, poljoprivrednicima i preduzetnicima”, naveo je Pješčić.
Tako je otvoren prostor za oslobađanje novca koji su banke izdvajale za rezerve po osnovu problematičnih plasmana, objašnjava on, dodajući da bi ta sredstva banke mogle da plasiraju u nove kredite, što bi poguralo privredni rast.
Upitan šta centralna banka sada radi kako bi smanjila udeo NPL-ova, on je ukazao na aranžman koji je Srbija zaključila sa Međunarodnim monetarnim fondom, a kojim je predviđeno da se donese strategija za rešavanje ovog pitanja do kraja juna 2015.
“Vlada je već obrazovala Radnu grupu koju čine predstavnici ministarstava finansija i pravde, NBS i Agencije za osiguranje depozita, a ona će definisati aktivnosti, odgovornosti, rokove za sprovođenje”, rekao je Pješčić i dodao da u tome učestvuju i MMF, Svetska banka, EBRD.
“Zadatak Radne grupe je i da prati realizaciju strategije i predlaže njeno prilagođavanje, kako bi je nadležni uspešno sproveli”, rekao je on.
Pješčić je podsetio da će NBS sa MMF-om sprovesti posebna dijagnostička ispitivanja banaka po metodologiji uporedivoj sa onom koju koristi Evropska centralna banka, ali uz uvažavanje domaćih specifičnosti i propisa.
“Dijagnostička ispitivanja će poslužiti i Narodnoj banci da utvrdimo eventualne probleme u postupku naplate i otpisa potraživanja. Omogućiće i veću transparentnost poslovanja, rano identifikovanje potreba za dokapitalizacijom i restrukturiranjem banaka, kao i dalje jačanje supervizije i regulative vezano za banke”, naveo je Pješčić.
Bili smo blizu, ali smo izbegli deflaciju
Viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić poručio je da je Srbija jedna od retkih zemalja u okruženju koja u proteklih godinu dana nijednog trenutka nije ušla u deflaciju.
“Iako je inflacija duže od godinu dana ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, Srbija nijednog trenutka nije ušla u deflaciju, pa smo jedna od retkih zemalja u okruženju koja je taj scenario izbegla”, rekao je Pješćić Tanjugu u petak u pauzi Samita ministara finansija i guvernera koji organizuje nedeljnik NIN.
Foto: Tanjug/Tanja Valić
Međugodišnja inflacija se, podseća on, samo u januaru privremeno približila nuli, ali ni tada nije ušla u negativnu zonu.
“To što su mesečne stope inflacije u pojedinim mesecima bile ispod nule nije bio znak da Srbija ulazi u deflaciju, kako su sugerisali pojedini analitičari, već je bilo posledica jednokratnih pojeftinjenja pojedinih proizvoda, recimo naftnih derivate ili cigareta, ili sezonskih pojefinjenja, pre svega voća i povrća”, rekao je Pješčić.
Deflacija, kako je rekao “nije dobra vest” iako može privremeno da obraduje građane jer podiže vrednost novca. Na duže staze, kaže Pješčić, ona je pogubna po privredni rast.
“Deflacija znači negativne međugodišnje stope rasta cena, a posledica toga je da vrednost novca vremenom raste. To može privremeno da obraduje potrošače, ali na duže staze, deflacija nije dobra vest za ekonomiju”, rekao je sagovornik Tanjuga.
To je, kako je ukazao, naročito slučaj ako je deflacija praćena očekivanjem ekonomskih subjekata da će se pad cena nastaviti, zbog čega oni odlažu potrošnju, što vodi do daljeg pada cena i posledično do pada privredne aktivnosti i zaposlenosti.
Pješčić je podvukao da je bezrazložan i strah od deflacione spirale, s obzirom na inflatornu istoriju Srbije u prethodnim decenijama i još prisutan prostor za dodatnu relaksaciju monetarne politike u slučaju rizika od trajnije deflacije.
On je objasnio da bi trebalo praviti razliku između sveopšte deflacije, kada padaju cene većine proizvoda, i deflacije izazvane padom manjeg broja proizvoda.
“Ovo poslednje je nedavno bio slučaj u većini evropskih zemalja, kada je pad cena nafte uslovio da se inflacija krajem prethodne i početkom ove godine nađe u negativnoj zoni. U tom slučaju je jasno da je deflacija privremena, što potvrđuju i poslednji podaci u zemljama zone evra”, rekao je Pješčić.