“Ako samo gledamo koliki je rast BDP-a, a ne kako je došlo do rasta, onda smo promašili temu”, poručio je Pitić na 15. Ekonomskom forumu, gde je Tanjug BIZ medijski partner.
Pitić je naglasio da je za Srbiju važno da taj rast bude zasnovan na modernizaciji, inovacijama, obrazovanju i jačanju konkurentnosti.
“Nije isto ako ostvarimo rast BDP-a zbog bolje poljoprivredne godine ili ako dođe neki novi investitor. Održivi rast podrazumeva inovacije, obrazovanje i konkurentnost – to mora da bude u srcu reformi”, rekao je Pitić.
Modernizacija društva bi, kako je naveo, trebalo da stvori neki novi BDP, a tom u smeru ne bi trebalo gledati samo u političare, već bi svako trebalo pomalo da doprinese.
“Nije poenta samo da se neko hvali da je u njegovom mandatu ostvaren rast od pet ili šest odsto, već je važno i šta je ostavio onome ko dolazi iza njega”, rekao je Pitić koji je i profesor Fakulteta za ekonomiju finansije i administraciju (FEFA).
On je naveo da je svako odgovoran da se pomogne u održavanju profesionalizma i konkurentnosti.
Prema njegovim rečima, institucije igraju važnu ulogu, ali je u nekima došlo do retrogradnijeg razvoja i nisu se uklopile u zahteve modernog vremena.
Pojedini zakoni su doneti, kazao je Pitić, ali se dešava da nastane problem u ministarstvima koja različito tumače propise.
“Kad siđete na nivo administracije, vidite koliko oni blokiraju procese, različito tumačenje propisa… Dva ministarstva, na primer, različito tumače propise, a kad im pošaljete dopis, nemate odgovor po godinu dana”, rekao je on.
Pitić je rekao da danas nije sporno da postoji razumevanje kako bi trebalo da se izvedu reforme.
“Ono što se danas dešava u ekonomskom i političkom smislu ukazuje da se pomeramo napred. Fiskalna konsolidacija je najvažniji zahvat koji je urađen, ali to nije nešto što će pogurati rast”, zaključio je Pitić.
Kostić: Srbiji potrebna jedna stvar za uspeh – reforma
Predsedik Srpskog poslovnog kluba privrednik i predsednik MK grupe Miodrag Kostić, izjavio je danas da je Srbiji za uspeh potrebna samo jedna stvar, a to je reforma, ali i povećanje javne i privatne potrošnje kroz povećanje plata i penzija, što se teško može uraditi dok se ne sprovedu reforme.
“Treba da se promenimo – od crkve, familije, politike, ekonomije i obrazovanja”, rekao je Kostić na 15. Ekonomskom samitu u Beogradu, čiji je Tanjug biz medijski partner.
Foto: Tanjug / Sava Radovanovic
On je rekao da Crkva treba da promoviše da oni koji su bogatiji plaćaju poreze i ostalo, odnosno da su bliži Bogu, “jer nisu samo siromašni bliski Bogu”.
Kada je reč o familiji, smatra on, treba da se promeni vaspitanje dece odnosno stav da treba da nađu državni posao, jer se tu puno ne radi.
“Kažu – super mu je tamo, ima sigurno radno mesto, može da izađe kad god hoće, nije plata velika, ali nema veze, može da radi i nešto dodatno”, navodi Kostić kao lošu poruku koju roditelju prenose deci, učeći ih da se zapošljavaju u javnom sektoru gde ima dva ili tri puta više zaposlenih nego što bi trebalo.
Kostić navodi i promene u ekonomiji i ističe da je privati sektor pogrešno rastao zahvaljući jeftino podignutim kreditima, bez namere da se vrate, pa se to vrati kao bumerang, već je potebna ekonomija ozbiljnih kompanije.
Kada je reč o obrazovanju potrebni su nam ne brojni master studenti već završeni studenti koji sutra mogu da počnu da rade u firmi, jer imaju vrhunsko obrazovanje, a ne da uče iz knjiga napisanih pre 20 godina, jer su sada stare knjige napisane i pre samo pet godina, naveo je Kostić.
On je kazao da je potrebno i dosta političke kuraži, kao što je ova vlada uradila sa Zakonom o radu i izrazio nadu ćemo tako nastaviti.
“Da bismo podigli BDP kao mala zemlja sa sedam miliona stanovnika, moramo da povećamo privatnu i javnu potrošnju i investicije i neto eksport, ali da bi se to rešilo treba da porastu plate u javnom sektoru, kao i penzije, što će biti jako teško dok ne izvršimo reforme, i treba nam mnogo vise privatnih kompanija koje treba da pune budžet”, rekao je Kostić.
Potrebne su investicije strane ili domaće, ali je potreban dobar privredni ambijent i, kako kaže, na dobrom smo putu i ova vlada to razume.
Kostić je naveo da je potrebno povećati i broj neto izvoznika, ali moramo da imamo firme koje posluju sa celim svetom.
“Regionalno udruživanje je dobar put da budemo konkurentniji, na primer u agraru, IT industriji, možemo da imamo komparativne prednosti i takav klaster bi mogao da podigne ekonomiju zemalja regiona”, rekao je Kostić.
Zadravec: Srbija potencijalni lider u regionu
Predstavnik kompanije A.T. Karni Domen Zadravec je rekao da Srbija ima ogroman potencijal da postane lider u regionu, ali da je potrebno da ostvari veliki skok u konkurentnosti i poslovnom okruženju.
“Trenutno je Srbija na 90. mestu po konkurentnosti i lakoći poslovanja, i tu vidimo potencijal za veliko napredovanje Srbije”, rekao je on na 15. Ekonomskom samitu Srbije, čiji je medijski partner Tanjug biz.
On je rekao da uprkos ovim loših pokazateljima, vidi Srbiju kao potencijalnog velikog lidera u regionu.
Istakao je da je veoma važno naći rešenje da mladi obrazovani ljudi ostanu u Srbiji, što trenutno nije slučaj, a kao primer je naveo studente Elektrotehničkog fakulteta koji već na završnim godinama studija sklapaju ugovore sa velikim stranim kompanijama.
Čadež: U prvom planu Vlade su reforme
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da su reforme u prvom planu Vlade i ocenio da je promena u pravcu vođenja ekonomske politike u poslednjih godinu i po dana znak da se reforme sprovode.
“Reforme su u prvom planu ove vlade i to se vidi iz fiskalne konsolidacije, manjeg deficita, većih prihoda”, rekao je on na 15. Ekonomskom samitu Vlade Republike Srbije čiji je Tanjug medijski partner.
Foto: Tanjug / Sava Radovanovic
Rešenost Vlade da se suoči da problemima, kako je rekao, vidi se i po tome što danas postoji 17 preduzeća u restrukturiranju koja su zaštićena od naplate poverilaca, a pre 10 godina njihov broj je, kako je to naveo, bio 223.
On kaže da je Vlada promenila taktiku u pogledu načina privatizacije tako što je rešila da prestane da finansira pojedina preduzeća zarad očuvanja socijalnog mira, što, kako je naveo, oslobađa energiju za privredni rast.
Srbija po ekonomskim parametrima za deset godina u EU
Srbija bi, na osnovu ekonomskih parametara, za deset godina mogla da bude članica Evropske unije, ocenio je danas šef kancelarije u Briselu nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost Dušan Reljić.
On je na Ekonomskom samitu Srbije u Beogradu kazao da ne treba očekivati da će Srbija za pet ili sedam godina ući u EU, već možda za deset godina, i da taj period treba u najvećoj meri iskoristiti za privredni razvoj.
Zemlje Zapadnog Balkana, po njegovim rečima, pogođene su porastom siromaštva i raslojavanja stanovništa, i da EU treba da im pomogne u ekonomskom oporavku.
“U celom regionu nacionalna bezbednost je najviše ugrožena ekonomskim nedostacima i perspektivama”, istakao je Reljić.
On je ocenio da od Rusije, Kine i Turske ne treba očekivati velike investicije na Zapadnom Balkanu, navodeći da Rusija nema ekonomski interes da ulaže u region koji je u sferi uticaja EU, a da su za Kinu to sitne cifre.
“Uticaj tih zemalja na ekonomiju regiona je sitan u odnosu na stepen povezanosti regiona sa EU”, kazao je Reljić.
On je ukazao da zemlje regiona treba da traže dodatni novac iz EU za ulaganje u infrastrukturu i da se uključe u što većoj meri u nemački i italijanski proizvodni lanac, jer su te dve zemlje najviše ekonosmski prisutne u regionu.
Reljić je rekao da se 80 odsto ukupne razmene zemalja Zapadnog Blakana odnosi na EU i da su prvom mestu Namačka i Italija, dok je razmena sa Rusijim na drugom mestu, ali je više od 10 puta manja nego sa EU i odnosi se energente.
On je podsetio da je godišnji deficit zemalja Zapadnog Balkana u razmeni sa EU 8,5 milijardi evra.
“Sukob Zapada i Rusije oko Ukrajine nema suštinskog odraza na region zato što, ako se pogleda lanac NATO zemalja, ne postoji mogućnost da Rusija vojno intrveniše na tom prostoru”, istakao je Reljić.