Penzija sve bitnija u kućnom budžetu

Pre samo godinu dana penzije su činile manje od 30, a sada 34,2 odsto prihoda u prosečnom domaćinstvu.

Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava još uvek čine zarade iz redovnog radnog odnosa – 40,4 odsto. Pre godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto.

Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata, kaže ekonomista Vladana Hamović. To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Prosek zarada od 37.000 dinara sve govori, a veliki broj ljudi ima i mnogo manje. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama.

Domaćinstva u Srbiji imala su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode, prosečno, od 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da porodice na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje.

Podaci o mesečnim prihodima i potrošnji u Srbiji, dobijeni anketom među 1.142 domaćinstva, pokazuju i iz kojih izvora stižu prihodi. Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva… Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva.

Besparica je naterala mnoge građane Srbije da se sete svojih rođaka sa sela. Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na jugu naše zemlje oslanjaju i zavise od – sela.

Što se rashodne strane budžeta tiče, na ishranu se odvaja od 37 odsto, koliko je prosek u Vojvodini, do 48 odsto na jugu Srbije.

Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje.

Učešće hrane u troškovima prosečne srpske porodice iznosi 42,7 odsto, dok je u razvijenim zemljama između 10 i 15 procenata.

Vladimir Božanić, načelnik Odeljenja anketnog istraživanja u Republičkom zavodu za statistiku, kaže da je zemlja toliko siromašnija koliko je učešće hrane u ukupnim troškovima veće.

Od početka krize 2008. godine do danas struktura potrošnje prosečnog srpskog domaćinstva značajno se promenila – objašnjava Božanić.

Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu. U poslednjem kvartalu prošle godine na ličnu potrošnju porodice su mesečno izdvajale, prosečno, 49.699 dinara, a samo za hranu i piće odlazilo je 21.241 dinar.