Milica T. je prošle godine dobila otkaz. Sutradan je otišla u banku, uzela potrošački kredit od 1.500 evra i otišla u Španiju na odmor. Osim imena koje je izmišljeno, priča je potpuno autentična, pa se sad još samo postavlja pitanje da li je to i autentičan odgovor na krizu ili, možda, i šire – odraz nacionalne filozofije života ili je reč o usamljenom slučaju, izuzetku. Neko će možda zapitati kako je to moguće, tj. zašto banke daju kredit nekome za koga je krajnje neizvesno da li će sutra moći da ga vrati, ali ne treba kriviti banke. One idu za svojim interesom; banka nije obdanište, a nije ni crkva, mada i crkve sve više liče na finansijske institucije.
Novine samo odražavaju šizofrenu situaciju koja vlada u stvarnosti: s jedne strane tekstovi o tome kako polovina građana Srbije ne plaća račune za struju, komunalije, telefon i ostale elementarne potrebe, a s druge, kao da se druga polovina sprema za emigraciju ili invaziju na Grčku, Tursku i ostale morske destinacije.
Takva je, stiče se utisak, navala na turističke agencije. Da li su, uopšte, to dve jednake „polovine“ ili je ona prva zapravo mnogo veća, ali se ova druga mnogo bolje čuje? Ili se, možda, te dve grupe preklapaju: jer ima mnogo onih koji, prvo, ne plaćaju račune, a onda odu u banku, uzmu kredit i odu na odmor. Po „principu“ Skarlet O’ Hara: „Plakaću sutra“. To jest – na jesen, kad rate dospeju do naplate.
U poslednjih petnaestak dana banke užurbano rade dok Srbi galantno podižu kredite za desetodnevno plandovanje. I to one najskuplje, gotovinske, gde kamata ide i do 34 odsto godišnje ako se pozajmljuje u dinarima.
„Proleće i početak leta uvek karakteriše povećana potražnja građana za gotovinskim i potrošačkim kreditima. Tako je i u ovoj godini. Ukoliko se odluče da turistički aranžman plate uz pomoć kredita, građani se najčešće odlučuju za gotovinski kredit. Prosečan iznos pozajmice je oko 100.000 dinara, dok se najčešće odlučuju za period otplate od 36 meseci“, rekli su nam u najvećoj domaćoj banci, Intezi.
Ni u ostalim bankama nije mnogo drugačije. Ekonomska kriza koja je građane dovela do ruba egzistencije, kako se može čuti, nije uticala na njihove apetite za odmorima. Ko nema, taj jednostavno pozajmi.
„Gotovinski krediti omogućavaju klijentima slobodnije korišćenje novca, uz mogućnost da jedan deo kredita iskoriste za plaćanje aranžmana, a drugi za trošenje dok su na putu“, kaže za Novi magazin Miroslav Rebić, član izvršnog odbora u Sosijete ženeral banci.
Uvereni da bar skromno troše pozajmljeni novac, Novi magazin je pitao turističke agencije čime se plaćaju najjeftinija letovanja. A iznenađenjima nikad kraja.
(ceo tekst dostupan je u štampanom izdanju)