Od plate ni za pola meseca

Sa prosečnom platom koja iznosi oko 44.000 dinara već u startu prosečan stanovnik je „kraći“ za oko 10.000 dinara, kosntatuju Večernje novosti. Kako tu „rupu“ u kućnom budžetu pokriti?

Da nije tolike besposlice, mogla bi da se rade i po dva posla. Snalažljivima za popunu kućnog budžeta ostaju šverc, trgovina „na crno“… Recept sa zaduživanjem i pokrivanjem već uzetih kredita novim doveo je mnoge u dugove iz kojih se teško mogu izvući. Domaćice imaju i svoju „formulu“ – stezanje kaiša na svim frontovima. Prednost je imati i penzionera u domaćinstvu – prosečna penzija nije velika, ali je zato redovna i sigurna.

Statističari kažu da su glavni izvori prihoda srpskog domaćinstva čine redovne plate (46,6 odsto) i penzije (33,2 odsto). Ostatak su takozvana primanja van radnog odnosa, socijalna i primanja iz inostranstva, prihodi od poljoprivrede… Oko 4,6 odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a dva odsto od dotacija iz inostranstva.

Prihodi domaćinstava, inače, variraju od regiona do regiona, kreću se od 46.860 do 63.331 dinar, a naravno najtanji su na jugu. Po regionima se razlikuje i učešće „ostalih izvora“ u ukupnom kućnom budžetu.

Tako su u beogradskom regionu prihodi sa sela(naturalni) zastupljeni sa jedan odsto u kućnom budžetu. U Šumadiji i zapadnoj Srbiji dostižu 7,2 odsto. U južnim i delovima zemlje učestvuju sa 6,6 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi pet odsto.

Ili, na primer, u ukupnim mesečnim prihodima domaćinstva u Šumadiji veliki udeo imaju potrošački i investicioni krediti – učestvuju sa 2,1 odsto. Na severu Srbije prihodi od pozajmica čine samo 0,4 odsto kućnog budžeta.

“Kako ekonomska kriza ne popušta sve će biti teže nadomestiti nedostatak novca u kućnom budžetu i obezbediti dodatne prihode iz sive ekonomije i sa sela. Jedino što preostaje je sasvim sigurno, smanjena potrošnja i još veće zaduživanje ili odložena plaćanja. Naravno i to će jednog dana doći za naplatu, možda u još gorim vremenima”, kaže Vladana Hamović, ekonomista.