Taj podatak, “bez namere da lobira”, izneo je portparol EPS-a Momčilo Cebalović na skupu “Uticaj manjka padavina na energetsku bezbednost”. Od početka novembra za zadovoljenje potražnje u celom regionu nedostajalo je strujnih izvora snage 3.200 megavata.
Od osam suseda Srbije, jedino je Bugarska svakodnevno izvozila struju, snage 1.200 megavata, zahvaljujući nukleraki Kozloduj, mada je pri ulasku u Evropsku uniju zatvorila čak četiri od ukupno šest blokova jedine elektrane na ovo gorivo.
Rumunija je, pak, izbegla redukcije na domaćem tržištu maksimalnom proizvodnjom nuklearke “Černeje vode”, ali je suspendovala ranije ugovoreni komercijalni izvoz struje.
Kriza u proizvodnji električne energije je nastala kao posledice izrazite četvoromesećne suše, pa je dotok vode na svim rekama u našem širem okruženju dramatično snižen. Tako je kod Đerdapa 1, naše najveće hidroelektrane, početkom decembra sa prosečnih 5.500 spao na samo 1.850 kubika u sekundi.
Donedavna dramatična situacija u vezi sa energijom u Srbiji sagledava se u podacima koje je predočio glasnogovornik EPS- a: umesto planiranih 27,5 miliona kilovata struje, iz svih domaćih hidroelektrana u prenosnu mrežu dnevno je “ubacivano” manje od 10 miliona, da bi poslednjih dana, sa padavinama i rastom dotoka reka, isporuka dostigla 16 miliona.Usled porasta temperature i potrašnja je sa 120 smanjena na 110 miliona kilovata, pa je i uvoz skoro prepolovljen. Najveći teret, ipak, podnele su domaće termoelektrane koje su u piku krize dnevno proizvodile čak 91 milion kilovata struje. Ovo je bilo moguće i stoga što je unazad deset godina ulaganjem milijarde evra u remont i poboljšanja naših termalki proizvodna snaga uvećana za 10 odsto.
Trenutno blokovi elektrana kod suseda ukupne snage 797 megavata rade za potrošače u Srbiji, a tokom janura uvoz ćemo prepoloviti.