Minimalnu zaradu u Srbiji utvrdio je 12. marta Socijalno-ekonomski savet, a procenjuje se da će povećanje osetiti najmanje 142.000 radnika koji su do sada primali oko 17.740 dinara mesečno.
Ugovorena minimalna cena važi za radna mesta u granama u kojima su potpisani granski kolektivni ugovori – poljoprivredi, prehrambenoj industriji, građevinskoj industriji, industriji hemije i nemetala i metalskoj industriji.
U Uniji poslodavaca Srbije (UPS) tvrde da će povećanje minimalne cene rada usloviti nov talas otpuštanja u privredi Srbije koja, po UPS, nema sredstva da isplaćuje uvećana primanja zaposlenih i zbog toga tu odluku treba ponovo razmotriti, pišu Novosti.
samo sto je meni poslodavac prosli mesec smanjio platu na 18.500 jer je nasao rupu u zakonu da ako firma ne ostvaruje dobit sve samodoprinose moze da ubaci u minimalac, a on uvek moze da naprvi da nije na dobiti.Povecanje kako da ne …………aprililililili………
Ova banda iz unije poslodavaca stvarno nema ni malo ni obraza ni ljudskosti. Zanima me samo kako ce povecanje minimalne cene rada da se iskoristi za novi talas otpustanja radnika. Ako ova minimalna razlika zaista utice na poslovanje neke firme, onda takve firme i ne ostvaruju profit pa ne vidim nikakvu svrhu njihovog rada.
Postoji drugi problem. U mojoj prethodnoj firmi sam imao ugovor u kome su kompletno bile opisane moje poslovne obaveze sa klauzulom na kraju “…i drugi poslovi po nalogu pretpostavljenog”. U praksi je to znacilo da su me iz kancelarije cesto selili u proizvodni pogon gde sam obavljao fizicke “ostale poslove po nalogu pretpostavljenog” za isti taj minimalac. Bio sam zaduzen za nabavku repromaterijala za proizvodnju pa sam imao kompletan uvid u nabavne cene sirovina kao i na izvozne cene. Firma je ostvarivala profit od oko 1.7 miliona evra godisnje na ledjima 15 radnika na minimalcu i oko 20 radnika koji su radili na crno. Ne zelim da pricam o kojoj se firmi radi, ali ta ista unija poslodavaca je strajk nasih radnika nazvala “nepravednim” i na sve nacine stitila poslodavca (koji je inace stranac). Sve je to kulminiralo otkazima i zaposljavanju novih “crnaca” a niko nije stao na stranu radnika sa strane drzave. Toliko o drzavi i pravima radnika. Idu izbori i verujem da istu 20-togodisnju gresku necemo ponovo napraviti.