Napori Evrope da reši sve ozbiljniju dužničku krizu upali su u ćorsokak nakon što je potvrđeno da Francuska i Nemačka neće stići da na vreme za samit u nedelju premoste razlike u pogledima oko rešenja problema.
Na samitu je trebalo da bude donet sveobuhvatan plan za konačno rešenje dužničkih problema u zoni evra sa detaljima nove finansijske pomoći za prezaduženu Grčku.
Takođe je trebalo da bude dogovoren plan za jačanje evropskih banaka, kako bi bile što spremnije za potrese na tržištu, kao i plan za davanje veće moći spasilačkom fondu zone evra.
Iz Francuske i Nemačke su poručili da će drugi sastanak lidera zone evra biti održan najkasnije u sredu.
Iz kancelarija predsednika Nikole Sarkozija i kancelarke Angele Merkel saopšteno je da je liderima Francuske i Nemačke potrebno više vremena, pošto se dve najmoćnije članice zone evra nisu složile oko glavnih tačaka plana.
Takođe je navedeno da će svi elementi strategije za borbu protiv krize u zoni evra biti razmotreni u nedelju “da bi ih konačno šefovi država i vlada usvojili na drugom sastanku najkasnije u sredu”.
Najavljeno je i da će se francuski predsednik i nemačka kancelarka sresti u subotu, pred samit u Briselu, u nadi da će postići napredak.
“Kancelarka je uverena da se mogu naći dobre, koordinisane mere za stabilnost zone evra”, istakao je portparol Angele Merkel Stefan Sibert.
Najava novog samita samo će pojačati bojazni oko mogućnosti zone evra da deluje jedinstveno i stabilizuje zajedničku valutu.
Samit zakazan za 23. oktobar trebalo je da se održi pre nedelju dana ali je odložen da bi se liderima dalo više vremena za dogovor o ključnim pitanjima.
Evropski zvaničnici podeljeni su i dalje oko strategije za pomoć Grčkoj, bankarskog sektora i spasilačkog fonda.
Nemačka i još nekoliko bogatijih članica zone zalažu se da banke i privatni investitori prihvate veće gubitke na grčkim obveznicama pre nego što zona odluči o drugom spasilačkom paketu zajmova za Grčku u vrednosti više milijardi evra.
Francuska i Evropska centralna banka su se pak do sada protivile primoravanju banaka da otpišu veći deo grčkog duga jer strahuju da će to destabilizovati bankarski sektor i pojačati potrese na tržištu.
Probleme u zoni samo pojačava činjenica da i bogate i siromašne članice imaju sve veće probleme sa svojim parlamentima koji treba da podrže zajedničke spasilačke akcije.