Prema rečima potpredsednika PKS-a Raše Ristivojevića veliki problem privrede su i velika dugovanja između preduzeća i opšta finansijska nedisciplina. Podaci Narodne banke Srbije govore da je 30. aprila u Srbiji u blokadi bilo 41.357 privrednih subjekata sa ukupno neizmirenim obavezama, bez kamata, od 142,7 milijardi dinara.
Srbija se sa prosečnim periodom naplate potraživanja od 128 dana nalazi na dnu evropske lestvice, kazao je on i naglasio da je visok nivo problematičnih kredita koji su u docnji više od 90 dana.
Direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama NBS-a Đorđe Jevtić kazao je da problematični krediti u Srbiji trenutno čine 20 odsto ukupnih kredita, podsećajući da je taj nivo uvek bio oko 11 odsto.
Prema njegovim rečima, uprkos visokom nivou problematičnih kredita koji su karakteristični za ceo ovaj region, Srbiji nije ugrožena finansijska stabilnost i konzervativni pristup obezbedio je da bankarski sektor zemlje ostane jedan od najstabilnijih u region.
Jevtić je naveo i da je udeo problematičnih kredita privrednih društava u ukupnim problematičnim kreditima 56,5 odsto.
“Sve je značajniji iznos potraživanja od lica u stečaju i očekuje se povećanje u ovom segment u narednom period na čak 58,5 odsto u docnji od godinu dana, a 35,1 odsto preko dve godine”, kazao je on.
Stručnjak Svetske banke za finansijsko restrukturiranje Gordon Džonson kazao je da generalno postoji trend rasta problematičnih zajmova, posebno u regionu jugoistočne Evrope, gde dostižu iznos i viši od 25 odsto.
On je rekao da su u Srbiji te teškoće veće nego što zvanični podaci pokazuju.
Problematični krediti preduzeća guše celu privredu, jer banke prestaju da daju kredite firmama koje nisu u stanju da ih vraćaju, ta preduzeća ne mogu da dobiju potreban novac za rad i za isplatu svojih obaveza drugim firmama, što dovodi do daljeg pada privrednih aktivnosti i novih loših zajmova, ukazao je Džonson.
Da bi se efikasnije rešili problemi koje uzrokuju problematični krediti, potrebno je preduzeti paket mera finansijskog restrukturisanja preduzeća koja imaju takve kredite, ali i povećati prinudnu naplatu duga, pojačati institucionalne kapacitete i unaprediti zaštitu potrošača u toj oblasti, naveo je Džonson.
”Независни” економски стручњаци праве стално исту грешку, па мисле да се РЕСТРИКТИВНИМ и ФИНАНСИЈСКИМ мерама може покренути ПРИВРЕДА и повећати број ЗАПОСЛЕНИХ који плаћају порез и дажбине..
ИСТИНА ЈЕ ПРОСТА: Без улагања у индустрију, пољопривреду, туризам,… нема развоја ни привреде ни државе, зато су неопходне субвенције за свако ново радно место у производњи робе за извоз и девизе.