Ovu procenu dao je britansko-ruski investicioni fond „Zao star“ koji je jedna od zainteresovanih kompanija za strateško partnerstvo sa državom, piše Blic. Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva Zlatko Dragosavljević kaže da je procena srpskih vlasti o mogućoj zaradi u Aleksincu slična.
U ovom gradu ima oko dve milijarde tona rezervi uljnih škriljaca, a u celoj zemlji skoro pet milijardi. Stotine miliona evra, možda i milijarde, leže i u Jadarskom basenu gde postoje rezerve bornih minerala i litijuma od kojih bi nekoliko decenija mogle da budu zadovoljene potrebe cele Evrope.
Međutim, šta će od svega toga biti iskorišćeno i koliko će od toga imati koristi naša zemlja, krajnje je neizvesno. Razlog je to što nemamo ni tehnologiju ni sredstva za investiranje, pa ne možemo sami da uzmemo sav taj novac. Barem tako objašnjavaju vlasti.
“U Aleksincu imamo resurs, infrastrukturu i radnu snagu. Ono što nemamo su tehnologija i novac da investiramo. Zato smatramo da bi trebalo da bude formirana nova naftna kompanija gde bi jedan partner bili Aleksinački rudnici kao predstavnici Srbije, a nosilac investicija kompanija koja ima tehnologiju za preradu uljnih škriljaca. U ovom trenutku u svetu tri države eksploatišu škriljce i prerađuju ih u naftu. To su Kina, Estonija i Brazil. Prema našim saznanjima, najbolju tehnologiju ima Estonija i oni su najveći prerađivači na svetu“, navodi Dragosavljević.
On objašnjava da se sada razmatra na koji način da se u posao uključi neka od stranih kompanija, ali dodaje da je osnovna ideja da država bude većinski vlasnik u novoj kompaniji.
Kako ističe, proizvodnja bi mogla da počne 2016. ili 2017.godine a potrebna je investicija od 700 miliona do milijardu evra da bi zaživele eksploatacija i prerada.
Dokumenta Ministarstva pokazuju i da se veliki prihodi mogu očekivati od uglja. Na prostoru Kovina postoje rezerve od oko 250 miliona tona, gde vlasti planira da se izgradi termoelektrana snage 600 megavata, a oko 200 miliona tona leži u okolini Sjenice gde je takođe opcija izgradnja termoelektrane snage 320 megavata.
Kada je reč o uglju, Dragosavljević smatra da je realno u ovoj deceniji povećati proizvodnju u Kolubari, otvoriti novi rudnik Štavalj kod Sjenice i tu podići termoelektranu i slično uraditi kod Kovina.
Ukupno bi proizvodnja uglja bila povećana sa 38 na 50 miliona tona godišnje.