Trenutno banke nude od 3,15 do 6 odsto kamate na evre oročene na godinu dana. Građani u bankama imaju oko 7,5 milijardi evra na štednji. Dinarska štednja i dalje je veoma niska – u vrednosti oko 200 miliona evra.
Umesto povećanja kamata banke su ove godine građane u Nedelji štednje pokušale da privuku stepenastim ili fleksibilnim kamatama, nudeći dozvoljene minuse uz štednju, relativno veće kamate na kraće periode oročenja i slične bankarske “proizvode”.
Najveću vrednost kamate su, inače, dostigle 2007. godine kada su išle i do 10,50 odsto. Prošle godine tokom Nedelje štednje bile su od 6,5 pa do 8 odsto na godišnjem nivou.
Neki stručnjaci preporučuju štednju u dinarima, oročenim na šest meseci, jer se ne očekuje rast kursa do izbora.
Trenutno su kamate na dinare oročene na šest meseci od 5 do 12,5 odsto na godišnjem nivou.
To znači da onaj ko danas evre proda po nižem kursu, oroči dinare na šest meseci i potom ponovo kupi evre, po višem kursu, neće biti na guibtku ako evro 1. maja ne pređe 105 dinara. Ako kurs bude niži, biće na dobitku.
Na prihod od kamate se plaća porez državi od 10 odsto.
Svetski dan štednje ustanovljen je, inače, 31. oktobra 1925. na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, kada je osnovan Međunarodni institut za štednju.