To se objašnjava činjenicom da se na ove usluge kamata određuje fiksno i da, iako zavisi od visine referentne kamate ne usklađuje se sa njom.
Kada Narodna banka Srbije, kao što je sada slučaj, smanjuje referentnu kamatu ili je podiže to utiče samo na cenu dinarskih kredita, dok se kamate na pozajmice po tekućem računu i kreditne kartice ostaje nepromenjena.
Sada su kamate na dozvoljeni minus od 32 do 39 odsto, a na nedozvoljeni i do 80 odsto. Kreditne kartice se odobravaju sa kamatom od 22 do 32 odsto.
Kamatne stope na kreditne kartice i dozvoljeni minus su fiksne i ne usklađuju se sa rastom referentne kamate, kaže za Novosti Nenad Lučić iz Folks banke.
Ova kamata je reper, odnosno samo je jedan od pokazatelja na osnovu kojih se donosi odluka o visini kamate, ali ne znači i automatsku promenu prilikom kretanja vrednosti same kamate. Dugoročno gledano, kretanja bilo u opadanju ili porastu mogu biti razlog za promenu kamatnih stopa. Ono što je važno za klijente je da u toku trajanja ugovornog odnosa sa bankom nema promene u visini kamatne stope.
Dozvoljeni minus je usluga koju građani rado koriste, jer ga banke lako odobravaju, odnosno potrebno je mnogo manje dokumentacije za odobrenje, nego za kredit. Većina banka ga nudi u okviru svojih paketa usluga. Maksimalni iznos pozajmice po tekućem računu je od jedne do jedne i po plate ili penzije, a rok važenja od jedne do tri godine.
ZA dozvoljeni minus od 40.000 dinara, građanin koji ga koristi u maksimalnom iznosu mesečno izdvaja oko 1.300 dinara, što na godišnjem nivou iznosi 15.600 dinara, a za samu pozajmicu opet ostaje dužan u punom iznosu, odnosno 40.000 dinara. Za minus od 100.000 dinara, za 12 meseci, klijent koji ga koristi maksimalno na ime kamate plaća 36.000 dinara.