U autorskom tekstu za hrvatski Poslovni ona je analizirala koji potrošači su skloni rizicima a krenula je od teze “Jesu li potrošači sa manje prijatelja više skloni riziku?”
Do zaključka da su društveno osiromašeni tj socijalno izolovani potrošači skloniji da se upuste u riskantne ali profitabilnije finansijske aktivnosti došla je grupa naučnika sa nekoliko univerziteta u Hong Kongu.
“Ali, poznavajući osnove funkcionisanja ljudskog mozga, njihov zaključak i nije tako revolucionaran. Ipak, područje neuroekonomije, odnosno, korišćenja aparata za praćenje aktivnosti mozga pru donošenju ekonomskih odluka, interesantno je područje istraživanja koje nam pomaže da bolje razumemo neuralne osnove ljudskog, ekonomskog ponašanja. Poseban doprinos istraživanja mozga mogli smo videti u pokušajima objašnjenja nastanka svetske ekonomske krize”, navela je ona u svom tekstu.
Novac kao primarna potreba
“Imajući u vidu da sve svetske i glavne ekonomske aktivnosti vode obrazovani i sposobni stručnjaci i (racionalni) ekonomisti, kako je moguće da su takvi umovi kumovali situaciji u kojoj se sada nalazimo”, ističe Mušura dodajući da dokumentarac “Mind over money” prikazuje sukobljavanje ortodosknih ekonomista i predstavnika čikaške ekonomske škole s jedne strane, i heterodoksnih ekonomista i psihologa sa druge strane, s temom “što je dovelo do svetske krize”.
Mušura navodi i da u tom dokumentarcu naučnik Brajan Natson objašnjava kako očekivanje novčane nagrade aktivira one delove mozga koji su inače aktivni kada osoba zadovoljava svoje primarne potrebe za hranom, seksom ili druženjem.
“Dobro ste pročitali. Centri u mozgu koji su aktivni kada su u pitanju primarne potrebe povezani su sa sistemom nagrađivanja i dopaminski sistemom, koji je, među ostalim funkcijama, odgovoran za stvaranje prijatnosti i motivacije. To znači da su hranjenje, seksualne ili društvene aktivnosti nagrađujući i motivišući. Izgleda da se i novac ubacio u primarne potrebe”
Ona podseća da je taj deo mozga odgovoran i za razvijanje zavisničkog ponašanja i podseća na istraživanje koje tvrdi da pojedinci kojima nedostaju kvalitetani bliski odnosi imaju veću verovatnoću da postanu zavisnici od droga.
“I kakve sve to veze ima s člankom o većoj sklonosti riziku kod pojedinaca sa manje prijatelja? Izgleda da centar za užitak u mozgu mora da dobije svoju dozu stimulacije, bilo na prihvatljiv ili neprihvatljiv način”, ističe psiholog Andrijana Mušura.
Navodi da su takođe i potrebe za odnosima i bliskošću važne i nagrađujuće.
“Potrošači su spremni da ulažui i žrtvuju se kako bi osigurali takve socijalne veze. U nedostatku istih, potrošači su skloni riskantnim finansijskim aktivnostima koje bi im obezbedile dovoljno nagrade da kompenzuju ono što bi inače dobili iz bliskih odnosa. Pomalo je zabrinjavajuće doneti zaključak da u slučajevima raskida veza, prekida prijateljstava i uopšteno slabljenja socijalne podrške, potrošači traže i vrednuju novac kao alternativu onome što dobijaju iz socijalnog sveta. I to u smeru veće sklonosti riziku”, navodi se u autorskom tekstu.
Mušura je istakla da su u jednom istraživanju autori naveli učesnike da se sete situacija koje su bile socijalno ispunjujuće ili socijalno odbijajuće nakon čega su ih navodili na izbor između opcija velika verovatnoća – niska nagrada i mala verovatnoća – visoka nagrada.
“Učesnici koji su se sećali socijalnih situacija u kojima su bili isključeni, birali su riskantniji izbor sa većom nagradom i malom verovatnoćom gubitka. Možda su razmišljali na način da nakon već jednog gubitka, dodatan gubitak nije strašan”, kaže ona podsećajući da su Kaneman i Tverski u svojoj poznatoj teoriji očekivanog izbora potvrdili pretpostavku da, kada ljudi gube, skloniji su riskantnijim izborima, pogotovo ako je nagrada za takvo ponašanje velika ili barem dovoljna da kompenzuje socijalni gubitak.
Prema njenim rečima, na osnovu svega navedenog mogu se izvući brojni zaključci ali jedan savet je dovoljan: “Ako ste se posvađali sa prijateljem ili prijateljicom ili vas je partner ostavio, sačekajte sa finansijskim odlukama jer bi novonastalu potrebu za rizikom mogli skupo platiti”.