Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je, pre svega, imao u vidu očekivano kretanje inflacije i njenih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.
Ocenjeno je da je inflacija čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom i da će tako ostati i u narednom periodu.
Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja od tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, i u aprilu je iznosila 3,1 odsto, što je, prema proceni Izvršnog odbora, njen najviši nivo za ovu godinu.
Izvršni odbor očekuje da će inflacija od maja imati silaznu tendenciju i da će se tokom prve polovine 2020. naći blizu donje granice ciljanog raspona, a potom započeti postepen povratak ka centralnoj vrednosti cilja. Na niske inflatorne pritiske ukazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su usidrena oko cilja od tri odsto i za godinu i za dve godine unapred.
“Oprez u vođenju monetarne politike i dalje je potrebna, pre svega zbog kretanja u međunarodnom okruženju. Nove protekcionističke mere i trgovinske tenzije povećavaju neizvesnost na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Takođe, kretanje cene nafte na svetskom tržištu i dalje je neizvesno zbog brojnih faktora – i na strani ponude i na strani tražnje”, navela je NBS.
Dodaje se da usporavanje globalnog privrednog rasta i inflacije utiče na proces normalizacije monetarnih politika vodećih centralnih banaka, Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koji će biti sporiji od očekivanog.
Izvršni odbor je ocenio da je otpornost domaće privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period.
“Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u četiri meseca ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa u punoj meri pokriven je neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, odnosno investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku”, istakla je centralna banka.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 11. jula.