Komentarišući najnoviji talas poskupljenja hrane u Srbiji, Savić je objasnio da se proizvođači hrane u Srbiji, ali i trgovci, nalaze u teškoj poziciji već duže vreme jer dobar deo njih nema sopstvenih obrtnih sredstava, pa su ih pozajmili od banaka, a sada ti krediti stižu na naplatu sa poprilično visokim kamatama i te troškove je teško servisirati.

S druge strane, kupovna moć građana Srbije je opala, što je dovelo do pada obima prometa u trgovinama i “po dobrom starom običaju, srpski proizvođači i trgovci sve svoje probleme pokušavaju da rešavaju povećanjem cena”, primetio je Savić.

On je podsetio da i proizvođači i trgovci često kao izgovor za poskupljenja navode rast kursa evra, ali je pitanje zašto ne obaraju cene kada i evro padne u odnosu na dinar, kao i kada se dese promene cena nafte na svetskom trržištu.

Domaći mediji danas prenose da su u proseku za oko 10 do 20 odsto poskupeli sveže meso, suhomesnati i mlečni proizvodi, a veće su i cene deterdženata, bebi-opreme, sapuna, meda, sokova…

Izveštaji regionalnih zavoda za statistiku pokazuju da su povećanja cena u našoj zemlji drastičnija nego u bilo kojoj susednoj državi, piše Blic.

Poskupljenje struje od 10,9 odsto izaziva lančanu reakciju, pa su tako konditori nekih proizvođača od danas skuplji za oko pet odsto, dok su mleko i mlečni proizvodi poskupljuju od tri do pet procenata do kraja nedelje, a pojeftinio je jedino hleb “Sava” .

Za pet odsto više cene smrznutog povrća i dela kućne hemije za desetak procenata, čekaju nas u drugoj polovini meseca.

Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača rekla je RTS-u da su sigurni da će povećanje cena struje iskoristiti pojedini proizvođači i trgovci iako za to nemaju realne osnove.

“Svakako treba uzeti u obzir da 95.000 porodica u Srbiji prima socijalnu pomoć i da 650.000 zaposlenih u privatnom sektoru ima neredovna primanja gde plate kasne po dva, tri meseca”, kaže Vida.