Problem je što su najviše poskupeli proizvodi koji se svakodnevno nalaze u korpi. Hleb i proizvodi na bazi žitarica skuplji su za petinu, odnosno 19,8 odsto, isto kao i kafa, čaj i kakao, navode Večernje novosti.
Za poslednjih 12 meseci vekna belog hleba poskupela je sa 38 na 44 dinara, što je rast od 15 odsto. Ali, ovde je država intervenisala i ograničila cenu vekne na maksimalna 44 dinara.
Proizvodi iz grupe “šećer, džem, med i čokolada” skuplji su u proseku za 22,7 odsto. Kilogram šećera je sa prošlogodišnjih 69 dinara, koliko mu je bila prosečna cena, dostigao 105 i to posle intervencije države. Šećer iz Robnih rezervi je 95 dinara, ali je više na rafovima onog iz redovne prodaje.
Poskupljenja nisu zaobišla ni mleko, sir i jaja i to sa 14 odsto. Preračunato u cene na policama trgovina to iznosi znatno više, gotovo rast za trećinu, posebno jogurta, pavlake i drugih mlečnih prerađevina.
Po visini poskupljenja slede sokovi (10,6), jestiva ulja (9,2) i sveže meso (6,1)…
Od prošle godine na prste jedne ruke mogu da se prebroje proizvodi koji nisu poskupeli – reč je o povrću i voću koje je niže od jedan do desetak procenata.
I pored izvesnog pada cena nekih isnovnih namirnica kao što su hleb, ulje, šećer, brašno, po oceni ekonomista, kupovna moć građana i dalje je na niskom nivou.
– Prosečna plata u Srbiji jeste povećana u odnosu na prošlu godinu, ali je i dalje upola niža od proseka u regionu – ukazuju stručnjaci. – A cene hrane i komunalnih usluga tek su neznatno niže od evropskih.
Zbog toga čak dve trećine zaposlenih platom pokriva samo minimalnu potrošačku korpu, a u strukturi izdataka srpske porodice 42 odsto novca odlazi na hranu, što je znatno iznad proseka uspešnih zemalja u tranziciji.