“MMF nije zahtevao da neko donese odluku da se pomeri staž, takav predlog nigde ne postoji i o tome razgovori nisu vođeni”, rekao je Krkobabić povodom učestalih tvrdnji medija da nas očekuje pomeranje starosne granice za odlazak u penziju i povećanje radnog staža.
U ovom trenutku, smatra potpredsednik Vlade, u Srbiji nema uslova za pomeranja staža ni godina života za odlazak u penziju, a “jedino ima uslova da se izuči kako bi na duži period moglo da se izvrši to pomeranje, a da se osnovna ljudska prva ne dovedu u pitanje”.
Pomeranje starosne granice za odlazak u penziju, povećanje godina radnog staža i eventualno smanjenje prinadleznosti najstarijih u Srbiji, teme su koje okupiraju javnost ovih dana, posebno nakon najava iz EU da bi životni vek zaposlenih dugoročno gledano mogao biti povećan na 72, pa i više godina.
Krkobabić poručuje da isplatu penzija, njihovu redovnost i povećanje, u skladu sa povećanjem plata u državnom sektoru, niko neće dovoditi u pitanje u ovom mandatu vlade.
U razgovorima sa MMF penzije su pominjane u okviru ukupnog projekta štednje i tada je predočeno da se penzije u Srbiji ne mogu više smanjivati jer su one već sada na najnižem mogućem nivou, dodaje on.
Kada je reč o produženju radnog staža i starosne granice za odlazak u penziju to je tema koja se tek izučava u celom svetu i postoji tendencija da se ona pomera u zavisnosti od dužine života, kazao je vicepremijer.
“Ta pomeranja se, međutim, ne vrše na prečac, već na duge rokove od 20 do 30 godina, pa i više, te je stoga apsolutno nemoguće o tome govoriti u ovom trenutku”, kazao je Krkobabić koji smatra da će neka buduća vlada u Srbiji verovatno prvo razmišljati o izjednačavanju godina staža među polovima, a potom i o produženju starosne granice za odlazak u penziju.
Prema aktuelnm podacima Fonda PIO, muškarci u Srbiji u proseku odlaze u penziju sa navršenom 61 godinom života i 38 godina staža osiguranja, a prosek za žene je 58 godina života i 32 godine staža.
U Srbiji trenutno ima 1,68 miliona korisnika penzija s tim da će ove godine gotovo polovinu sredstava potrebnih za njihovu isplatu biti uzeto iz budžeta države.