Najznačajnije promene u strukturi kredita bile su kod sektora stranih lica i stranih banaka gde je povećanje bilo 107,3 odsto, što je, međutim, u nominalnom iznosu svega 16 milijardi dinara, ili 0,9 odsto ukupne kreditne aktivnosti.
Kod ostalih sektora došlo je do manjih promena, pogotovo po izuzetku efekata slabljenja dinara od 1,99 odsto tokom drugog tromesečja.
Na godišnjem nivou, kao i u prethodnom tromesečju, najistaknutija je promena kod nivoa kredita sektoru finansija i osiguranja po osnovu povećanja nivoa kredita NBS kroz repo plasmane, koji su naglo uvećani u periodu decembar 2012 – februar 2013. godine.
Raspodela kredita po nameni je neznatno izmenjena. Ključni efekat promene strukture posledica je izmeštanja portfolija Razvojne banke Vojvodine van bankarskog sektora.
Dodatno, posmatrano u odnosu na prvo tromesečje, zabeležen je znatan nominalni rast kredita stanovništvu i stranim licima od po 16 milijardi dinara. Dok se rast kredita stanovništvu delimično može pripisati efektu slabljenja dinara, krediti stranim licima i bankama su u znatnom realnom porastu.
Udeo kredita privredi i dalje čini približno 53 odsto ukupnog kreditnog portfolija. Udeo kredita stanovništvu povećan je za 0,8 procentnih poena u odnosu na prvo tromesečje i na kraju juna u ukupnoj kreditnoj aktivnosti učestvuje sa 31,1 odsto.
Valutna struktura bruto vrednosti kredita dominantno je deviznog znaka – u dinarima je plasirano 27,1 odsto kredita, a ostatak od 72,9 odsto u stranoj valuti.
Kod kredita u stranoj valuti dominira evro sa 86,5 odsto učešća u ukupnim deviznim kreditima, sledi švajcarski franak sa 8,8 odsto i ostale valute sa 4,8 odsto.
Znatno povećanje udela dolara posledica je rasta kredita stranim licima u maju 2013. godine, kada je došlo do rasta kredita u dolarskom znaku od 12 milijardi dinara.
U pogledu ročne strukture kredita nije bilo većih promena u odnosu na prethodno tromesečje. Naime, sredstva plasirana na vremenske periode od preko godinu dana i dalje dominiraju u ročnoj strukturi.
Na kraju drugog tromesečja 60,1 odsto plasiranih kredita bilo je s preostalom ročnošću od preko jedne godine, pri čemu se na periode preko pet godina odnosi 27,5 odsto. Krajem drugog tromesečja dospeli krediti su činili 13,4 odsto ukupnih bruto kredita.
Nešto manji udeo dinarskih kredita u junu delom je i posledica slabljenja dinara u odnosu na evro od 1,99 odsto i na kraju drugog tromesečja iznosio je 27,1 odsto.