On je na konferenciji za novinare ukazao i na opasnost da javni dug na kraju ove godine pređe granicu od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) i da bi, zbog smanjenog privrednog rasta i prihoda od poreza, u sledećoj godini mogao da se približi nivou od čak 55 odsto BDP.
Petrović je ukazao da Vlada Srbije treba da ima spremne kratkoročne mere kako bi odgovorila izazovima i lošim trendovima koji se mogu pojaviti već u prvoj polovini sledeće godine.
Ističući da se u sledećoj godini očekuje kočenje izvoza, on je objasnio da su razlozi kriza u zemljama evrozone sa kojima je domaća privreda tesno povezana, kao i zastoj u investicionim aktivnostima, zbog čega postoji mogućnost stagnacije srpske privrede.
“U 2011. smo imali da je doprinos neto izvoza privrednom rastu bio slabiji nego u 2010. i nije bio značajan pokretač rasta, a u 2012. još manje možemo očekivati da će izvoz biti pokretač rasta proizvodnje”, izjavio je Petrović.
On je dodao da su investicije, pre svega “Fijata” i Naftne industrije Srbije, kao i javne investicije, bile glavni pokretač privrede u 2011.
“U 2012. ne možemo očekivati veće investicije od ovogodišnjih i uspeh bi bio da ostanu na istom nivou”, kazao je Petrović, uz napomenu da ograničena privatna i javna potrošnja ne mogu pokrenuti privredu.
Prema njegovim rečima, ukoliko bi se ostvarila loša prognoza da stopa rasta u 2012. bude nulta, prihodi budžeta bili bi manji za oko 35 milijardi dinara od plana ili oko jedan odsto BDP-a, što bi značilo da bi se i budzetski deficit povećao sa 4,25 odsto BDP-a na 5,3 odsto što je neodrživo.
Konsolidovani deficit budžeta od 152 milijarde dinara mora ostati nepromenjen i prilagođavanja treba tražiti na drugoj strani, istakao je Petrović.
Prema njegovim rečima, to je moguće ostvariti kroz uštede u lokalnim samoupravama, prebacivanjem dela nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo i kroz uštede prihoda budžetskih korisnika, kao što su razni fondovi.
Kao moguće mere Petrović je naveo – oštro smanjenje javnih investicija, što je ocenio kao najgoru mogućnost, ili zamrzavanje plata ili penzija, povećanje PDV-a sa 18 na 20 procenata ili kombinacija više mera.
Ističući da je u narednih pet godina neophodno smanjenje rashoda sa 44,2 odsto BDP-a na 40 odsto BDP-a i deficita na jedan odsto, on je upozorio da, ako se to ne desi, može doći do dužničke krize.
“To je moguće ostvariti samo uz velike strukturne reforme”, ukazao je Petrović.
Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković rekao je da će u 2012. godini potrebe države za finansiranjem obaveza u 2012. godini biti oko 510 milijardi dinara od čega su 152 milijarde za finansiranje deficita i 360 milijardi dinara za otplatu glavnice javnog duga.
Navodeći izvore finansiranja on je kazao da se 50-60 milijardi dinara obezbeđuje iz deviznih depozita države, dok bi refinansiranjem dospelih trezorskih zapisa moglo da se obezbedi 230 milijardi dinara.
Ostatak sredstava od 220-230 milijardi dinara moguće je “pribaviti” delom povlačenjem tranši već ugovorenih kredita i delom novim zaduživanjem na domaćem i inostranom tržištu.
Kao rizike finansiranja Vučković je naveo mogućnost povlačenja investitora iz trezorskih zapisa i pogoršanje uslova zaduživanja zbog čega, kako je rekao, aktuelna vlada treba da ima već pripremljene mere.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da su prihodi od PDV-a precenjeni za oko 0,2 odsto BDP-a i moguće je da će biti manji za sedam milijardi dinara. Verovatno će biti manji i prihodi od poreza na dobit preduzeća, dok su neporeski prihodi od preduzeća u stečaju i dividendi od javnih preduzeća nepredvidljivi.
On je rekao da na rashodnoj strani rastu obaveze države na osnovu isplate plata zaposlenima u javnom sektoru za oko 15 milijardi dinara, izdvajanja za Fond PIO, kao i izdvajanja za kamate koja rastu za trećinu u odnosu na 2011. godinu.
Altiparmakov je dodao i da planirane nove garancije za zaduživanje javnih preduzeća uz rast direktnog zaduživanja države nisu u skladu sa potrebom da se obuzda rast javnog duga.