Zrenjanin je, naime, prvi grad u Srbiji sa kojim je nemački diskontni lanac potpisao ugovor o kupovini zemljišta za gradnju svog objekta.
Predstavnici Lidla su krajem prošle nedelje sa gradonačelnikom Zrenjanina Miletom Mihajlovim potpisali ugovor o kupovini zemljišta kod glavne autobuske stanice u tom gradu.
Na toj lokaciji se planira gradnja supermarketa veličine oko 2.000 kvadratnih metara u koga će biti uloženo 1,5 miliona evra. Ovaj objekat trebalo bi da zaposli oko 25 radnika.
Gradonačelnik Zrenjanina kaže za Blic da je dolazak Lidla dokaz da taj grad ima efikasnu i brzu administarciju koja je odmah odreagovala na ponude investitora.
Od ranije je međutim najavljivano da Lidl neće ući na tržište Srbije tako što će otvarati sporadično markete. Poslovna politika te kuće predviđa da se prvo kupe i opreme lokacije, a potom da se gotovo u isto vreme otvori ceo niz njihovih prodavnica.
Blic tvrdi da je takvih lokacija u Srbiji 22. Dva grada koja su se ranije pominjala kao sigurne lokacije za gradnju Lidlovih objekata jesu Novi Sad i Valjevo.
Bolja konkurencija i niže cene
Dolaskom Lidla, lanca koji je deo nemačke Švarc grupe, tržište Srbije dobilo bi oštriju konkurenciju, a potrošači niže cene.
Diskonti uspevaju da ponude robu koja je jeftinija nego kod konkurencije tako što uglavnom prodaju proizvode svoje trgovačke marke i tako što nabavljaju manje vrsta istog artikla, ali u ogromnim količinama.
“U njima 90 odsto robe čine proizvodi trgovačke marke, a preostalih desetak procenata jesu oni artikli bez kojih se ne može. Diskonti znače znatno niže cene, a ne po nekoliko procenata, kakav je sada slučaj. Kod njih je i do 30 odsto jeftinije nego kod drugih trgovaca. To uspevaju tako što, na primer, ne šire asortiman na 50 vrsta čokolada, već uponudi imaju samo dve ili tri i to uglavnom svoju privatnu marku. Nabavljaju ih u velikim količinama, pa im dobavljači daju povoljnije uslove. Tako i potrošači dobiju proizvode po nižim cenama”, objasnila je prošlog meseca u izjavi za Politiku Ljiljana Stanković, pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine za trgovinu, cene i zaštitu potrošača.
Sa njom je saglasan i Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
“Mi i sada imamo veliku ponudu proizvoda trgovačkih marki kod vodećih trgovaca, ali to nije isto. Dolaskom diskontera dobili bismo zdraviju konkurenciju i jeftiniju robu. Prema našim saznanjima, ‘Lidl’ će uskoro otvoriti radnje u Srbiji”, izjavio je nedavno Papović.
Niže cene u diskontima se obezbeđuju i tako što su ulaganja u prodajne objekte manja. Karakteriše ih paletni način izlaganja robe, neretko i u kutijama, a površine su od 1.000 do 2.000 kvadratnih metara, što znači da su u rangu supermarketa.
Diskontni lanci su napravili veliki proboj u ovom regionu, ali su Srbiju do sada zaobilazili. Lidl i Aldi su najpre stigli u Sloveniju, a potom je Lidl preko noći u Hrvatskoj otvorio desetak objekata. Diskontni lanci posluju i u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji.
Nekako uvek zaboravite da napomenete da je kvalitet robe u Lidlu los i da ne mozete da nadjete dva puta istu robu. Lidl je kao magacin gde dolazi roba svakojakih proizvodjaca za koje nikad niste ni culi i zato jesu nize cene. Ali Srbima je najbitnije da stize roba iz Nemacke, a to kakav je kvalitet iste to je manje vazno.