Ugovor o garanciji između Republike Srbije i Kuvajtskog fonda za taj projekat potpisali su u Vladi Srbije premijer Ivica Dačić i generalni direktor fonda Abdulvahab al Bader.
Ugovor o zajmu između Železnica Srbije i Kuvajtskog fonda potpisali su direktor tog preduzeća Milovan Marković i Al Bader.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.
Premijer Dačić izjavio je da je ovaj kredit samo deo neophodnih sredstava za završetak projekta Prokop.
Dačić je napomenuo da je Srbija ovaj kredit dobila pod veoma povoljnim uslovima sa fiksnom kamatom od tri odsto godišnje, rokom otplate od 18 godina i grejs periodom od četiri godine i napomenuo da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja u koje ovaj fond ulaže.
On nije želeo da precizira rokove za završetak tog projekta, ističući da je u interesu Srbije da on bude završen što pre i da lokacija na kojoj se sada nalazi glavna železnička stanica u Beogradu može da se iskoristi za mnogo profitabilnije svrhe.
“Ministar Mrkonjić je tako govorio o rokovima za Koridor 10, pa je onda meni rekao da će da se povuče kad se završi taj koridor, a onda sam video da on taj rok malo odugovlači. Nadam se da što se tiče ”Prokopa” nećemo imati nikakva obećanja koja kasnije neće moći da budu realizovana”, našalio se premijer.
Dačić je rekao da će ministarstva saobraćaja i finansija sada već raditi na drugoj fazi tog projekta što će omogućiti da on bude završen što pre.
Prema rečima premijera, ovo je samo prvi deo mogućih projekata u saradnji sa Kuvajtom, jer postoje potencijali za saradnju u oblasti poljoprivrede, građevinarstva i vojne industrije.
Dačić je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Kuvajta sada zanemarljiv, čak i za srpske okvire, i da iznosi svega nekoliko miliona dolara, zbog čega će se raditi na njenom unapređenju.
Premijer je naglasio da je interes i želja Srbije da se odnosi Srbije i Kuvajta, kao i drugih arapskih zemalja, snažno razvijaju i da se obnove tradicionalne prijateljske veze koje su postojale u vreme bivše Jugoslavije.
Al Bader je istakao da taj fond radi u mnogim zemljama sveta koje imaju poteškoće u ekonomskom razvoju i da je srećan što mogu da pomognu i Srbiji, a ovaj projekat je važan korak u tom pravcu.
Srbija ima veliki potencijal, sjajnu istoriju i sve preduslove da se razvija i zato ne može biti ostavljena da se sama suočava sa teškoćama, poručio je Al Bader.
Kroz Beogradski železnicki čvor, čiji je deo Prokop, prolaze međunarodne magistralne pruge koje preko Beograda povezuju Pariz sa Istanbulom, Budimpeštu sa Atinom i Bukurešt sa Barom.
Na železničkoj stanici Prokop treba opremiti preostala peronska stajališta i podići gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni centar.
Stanica Beograd centar danas opslužuje prigradsku železnicu Beovoz i gradsku železnicu BG voz, dok međumesni i međunarodni polasci kreću sa Glavne železnicke stanice.
Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski “Trigranit” sa kojim su pregovori prekinuti, jer je između ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železničke stanice, odnosno u Savskom amfiteatru.
Beogradski čcvor predstavlja centar železnicke mreže Srbije na kojoj ima ključnu ulogu u odvijanju železnickog saobraćaja.