Pri izvor su, kako tvrdi, pozitivni krediti za finansiranje budžeta koje daje Svetska banka, ali i Ruska federacija.
“Ranije nismo mogli da ih dobijemo jer nismo imali adekvatne mere oporavka ekonomije, a sada se ta situacija menja”, objašnjava Krstić u razgovoru za Politiku i podseća da je Svetska banka dala Srbiji pozitivnu ocenu ekonomskih mera.
“Drugi izvori bili bi bilateralni aranžamni koje možemo da napravimo s drugim zemljama, a tu mislim na zajam Ujedinjenih Arapskih Emirata. Tu sam vrlo optimističan”, rekao je ministar.
On je naveo da je plan finansijske konsolidacije za naredne tri godine usvojen s fisaklnom strategijom za 2014. godinu na sednici vlade u petak i da budžet ne treba gledati kao nešto što traje jednu godinu, već u širem kontekstu ekonomskog oporavka države.
“Za to su potrebne naredne tri do četiri godine. Na strani finansija cilj je stabilizavija javnog duga do 2016 i 2017, kao i promena njegovog trenda rasta. Uopšte u ekonomiji nam je cilj i povećanje zapošljavanja”, naglasio je Krstić.
On je dodao i da ekonomske mere nisu marketniški i predizbotni trik već posledica ozbiljne analize posle koje je postalo jasno da nema drugog načina.
Na pitanje koliko je realno da država zaustavi rast javnog duga ministar kaže da tu nema puno izbora i da se do 2016 i 2017 mora zaustaviti rast javnog duga. “Plan za to je realan, odgovoran i to su prepoznale i međunarodne finansijske institucije i stručna javnost”, napomenuo je Krstić dodajući da za dva meseca nije čuo nijednu realnu aletrantivu ponuđenim merama.
“Smirivanje duga i smanjenje deficita nisu posledice samo fiskalnih već i sistemskih intervencija, jer kada donesete set zakona koji vam garantuju drugačije funkcionisanje javnog servisa onda se i potrošnja vrati u normalne okvire”, objasnio je Krstić.