Srpska iskustva sa ovakvim investicijama nisu baš najbolja, ali kada nema para i to rešenje ne treba odbaciti, ali država mora da postigne najbolje uslove sa privatnim partnerom, piše Politika.
U trenutku kada je državna kasa prazna, a javni dug dostigao oko 15 milijardi evra, što je znatno iznad zakona, ima li prostora za dalje zaduživanje?
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da zbog visine javnog duga i cene kapitala Srbija u ovom trenutku ne sme da se zadužuje. Tako da ako želimo da gradimo infrastrukturu jedina preostala mogućnost su koncesije, koje je Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma, opet vratio u igru, predlažući da deo autoputa od Beograda do Ljiga bude finansiran kombinacijom kredita i koncesije.
Savić kaže da bi bilo idealno da država iz sopstvenih sredstava gradi autoput, ali ako to nije moguće – sve druge varijante su prihvatljive.
“Najpre nam govore da se gradi po 50 kilometara. Od izbora do izbora. Tako možemo u nedogled. Svako odugovlačenje je gubitak novca. Zato je za državu važno da što pre izgradi autoputeve, jer oni sobom povlače otvaranje novih radnih mesta. U suprotnom sve će nam biti koncentrisano između Beograda i Novog Sada”, ocenio je Savić.
Pošto zaduživanje trenutno nije prihvatljivo, on ne vidi ništa loše u koncesijama. On kaže da je takozvani BOT model, što znači izgradi, koristi i predaj, u svetu dao dobre rezultate. Samo je stvar države kakve će uslove dogovoriti.