U periodu 2007 – 2013. Srbiji je na raspolaganju 1,4 milijarde evra iz IPA fondova, a do sada smo pripremili projekte za 750 miliona.
Zamenik direktorke Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Ognjen Mirić kaže za Danas da Srbija kao potencijalni kandidat za članstvo ne može od EU da obezbedi direktnu podršku poljoprivrednim proizvođačima kao ni sprovođenje direktnih mera za zapošljavanje.
Da smo dobili status kandidata ne bi bilo dodatnog novca već bi deo od 1,4 milijarde bio preraspoređen na programe koji nam sada nisu dostupni.
Budžet EU traje do 2013. godine, tako da se mi nalazimo na kraju finansijskog ciklus. Postojeći budžet IPA je 11,4 milijardi evra. Trenutno EU planira novi budžet od 14,1 milijardi evra za period 2014 – 2020. godina. To je podsticaj za nas… Tim pre što se ubuduće verovatno neće praviti razlike između kandidata i potencijalnih kandidata, mada još ne znamo na koji način će se to sprovoditi. Debata o tome još se vodi u EU, ali to su naznake u kom će pravcu ići nova IPA, kaže Mirić.
Od 1,4 milijarde evra koje su namenjene Srbiji, pripremili smo projekte za oko 750 miliona evra. Ostale su nam još samo dve godine za pripremu novih projekata. Do sada, ima preko 150 odobrenih projekata u svim oblastima: u reformi državne uprave, pravosuđa i policije, socijalnih pitanja, zdravstva, obrazovanja… Negde projekti nisu dovoljno vidljivi za građane. Oni ne mogu da vide da smo mi pružili podršku pravosudnoj akademiji i da smo tamo obučili sudije kako bi oni postali što efikasniji u svome radu, navodi Mirić.
Prema njegovim rečima, oko 40 odsto čine “nevidljivi”, odnosno neopipljivi projekti – izgradnja institucija, što znači obuka, priprema i sprovođenje zakona, strategija, priprema projektno tehničke dokumentacije.
Ostalih 60 odsto su vidljiviji projekti, kao na primer, nabavka 250 ambulantnih vozila koja su podeljena širom Srbije, zatim oko 180 miliona evra za lokalnu infrastrukturu, gde su rađene regionalne deponije, manji infrastrukturni projekti u oblasti životne sredine.
Na pitanje koliki je povraćaj novca, odnosno koliko se novca vrati u EU kroz učešće evropskih stručnjaka i nabavke usluga, roba ili radova od firmi iz EU, Mirić kaže da nemamo tačne procene koliko stvarno sredstava je vraćeno na taj način.
Činjenica je da u najvećem broju slučajeva projekte sprovode firme iz država članica EU. Naše firme još nemaju reference za takvu vrstu projekata, tako se one javljaju samo kao članovi konzorcijuma. Recimo, najvažniji je uslov za firme koje učestvuje na tenderu za projekat koji finansira EU, jeste da je već tri puta sprovodila takvu vrstu projekata u državama kandidatima ili članicama EU.