Međutim, podaci pokazuju da je za veliki deo ovog uspeha, naročito u ovoj godini zaslužna upravo država, koja je svojim ogromnim zaduživanjem, bankama pružila bezbedan kanal za plasman kapitala. Ali, po poslednjim izveštajima, taj kanal je počeo naglo da presušuje, piše Danas.
Vlada je prestala da emituje trezorske zapise iznad nivoa potrebnog za vraćanje već dospelih obaveza po ranijim emisijama, dok je Narodna banka smanjila referentnu kamatnu stopu na 10 odsto, učinivši svoje hartije daleko manje unosnim za banke u odnosu na period kada je kamata bila znatno viša. To bankama kao klijente ostavlja samo preduzeća i građane, ali od kada je kriza počela da ozbiljno pritiska srpsku privredu, banke su prosto zaboravile da ove kategorije dužnika uopšte postoje, zaobilazeći ih u širokom luku kad god su to mogle.
Krediti državi 2009. godine skočili su za astronomskih 427 procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok su krediti privredi istovremeno porasli tek za anemičnih 14 procenata. Tokom prošle godine krediti državi rasli su duplo brže od kredita firmama, dok prošlomesečni podaci pokazuju da je u 2011. na svaki procenat rasta pozajmica preduzećima, dolazilo neverovatnih 10 procenata rasta kredita državnom sektoru. Ako to samo po sebi ne govori dovoljno o tome koliko banke vole da im država duguje novac, a koliko agresivno izbegavaju da pozajmljuju srpskim preduzećima, podatak da su krediti privredi zabeležili rast od gotovo beznačajnih 2,9 odsto, a da je istovremeno kreditiranje države skočilo za čak 34,3 procenta, ne ostavlja mesta sumnji u to ko je zapravo miljenik naših finansijskih kuća.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić smatra da to što banke „već duži niz meseci dosta svoje likvidnosti drže u hartijama NBS“ nije nikakvo iznenađenje.
„Do nedavno su na taj način imale plasiranih preko 100 milijardi dinara, a sad nešto manje od toga. Ključni element koji je uticao na to bila je vrlo atraktivna referentna stopa, neviđena u regionu. Drugi faktor je činjenica da je dinar apresirao posmatrano u odnosu na period od pre godinu dana, pa su banke imale dupli interes da višak likvidnosti plasiraju preko hartija Narodne banke, pri čemu takve investicije ne nose nikakav rizik. Znajući kolika je velika prezaduženost i građana i privrede, i koliko veliki rizik predstavljaju plasmani koji se njima odobravaju, nije iznenađujuće što banke svoja sredstva usmeravaju u papire centralne banke. Banke se ponašaju savršeno racionalno u ambijentu u kojem posluju“, kaže Đukić.
Prema njegovim rečima, ne može se govoriti uopšteno o tome kako će se banke ponašati ubuduće, već samo pojedinačno, jer to zavisi od toga da li će se banka odlučiti pre za održanje likvidnosti ili za profit.
Iako u apsolutnim iznosima firme i dalje duguju znatno više novca bankama – 962,7 milijardi dinara u odnosu na 207 milijardi koliko duguje država, pitanje je koliko će zapravo bankarski sektor u Srbiji ostati zdrav, piše dnevni list Danas.