Pet banaka koje su odobrile 95 odsto svih zajmova u “švajcarcima” najradije bi da produže rok otplate ovih zajmova do deset godina ili do navršenih 75 godina života korisnika. Na ovaj način građani imaju trenutni efekat smanjenja rate za oko trećinu, pišu Večernje novosti.
Druga varijanta je da se stambeni zajmovi u švajcarskim francima prebace u evre, uz mogućnost da se produži rok otplate. Ukoliko se ne bi obavio prelazak sa jedne na drugu valutu posle isteka tri ili pet godina, kredit bi se automatski vratio na prvobitan rok vraćanja.
Treća varijanta je, kako pišu Novosti, da se podele troškovi između banaka, klijenta i države, što je u ovom trenutku malo verovatno. Naime, krediti u švajcarskim francima bi se vratili na početni nivo kada su odobreni, a iznos za koliko su povećane rate bi se podeli na tri dela. Klijenti bi praktično otplaćivali za trećinu veću ratu i dobili bi novi fiksirani kurs švajcarskog franka, koji bi bio između sadašnje i vrednosti kada je zajam odobren.
Postoji i diskretan predlog banaka koji nije ušao u tekst Udruženja banaka da neki državni fond ili banka otkupi stambene kredite u švajcarskim francima od banaka po nekoj diskontnoj ceni. S obzirom na to da je rast “švajcarca” u odnosu na evro bio oko 40 odsto, trošak bi trebalo podeliti na tri dela. Banka bi prodala svoja potraživanja za oko 80 odsto vrednosti, a država da pokrije preostalih 20 odsto. Stambeni krediti su pokriveni osiguranjem kod Nacionalne korporacije tako da kašnjenja u otplati ne bi trebalo da imaju veliku uticaj.
U Udruženju banaka svesni su problema, mada, kažu, kašnjenje u otplati stambenih kredita u “švajcarcima” nije alarmantno. Tek nešto oko dva odsto nije naplativo.
“Postoji uvek situacija da li nešto da odložimo za naredni period pa da klijent ne plati sada nego kasnije”. kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
“Nijedno rešenje koje bude doneto nije idealno. Ako se produži rok otplate smanjuje se rata, ali se povećavaju troškovi. U drugom slučaju prelazi se na evro koji je donekle sigurniji, ali je kamata veća. Kamata na stambene kredite u “švajcarcima” su od jedan od 3,5 odsto, a na evre od 4,50 do šest odsto”.
Jedina pomoc gradjanima se odnosi na trecu varijantu. Prve dve varijante i dalje idu u korist bankama.Produzavanje roka gradjanima nista ne pomaze, jer na taj nacin ce ih stan koji su kupili kostati i vise od tri puta od njegove vrednosti, nakon kompletne isplate.