Kako je naveo, stavovi tokom sastanka u Aranđelovcu su usaglašeni u pogedu prava i obaveze radnika tokom radne nedelje, za vreme godišnjih odmora, dok su pitanja oko načina organizovanja rada agencija za zapošljavanje ostala otvorena.
Martinović je rekao da će se i narednih dana nastaviti razgovori kako bi se ustanovili jasni stavovi oko ključnih odredbi svih učesnika u tom poslu.
“Blizu smo dogovora u vezi rada na određeno vreme, a o načinu isplate otpremnina razgovaraće se i dalje”, rekao je Martinović.
On je prošle nedelje rekao da očekuje da bi do kraja novembra radna verzija mogla da bude u najvećoj meri usaglašena, kako bi se o dokumentu izjasnili i predstavnici drugih ministarstava.
“U radnu verziju smo sistematizovali sve predloge koji su u prethodnom periodu stigli do ministarstva, a neke smo i sami inicirali imajući u vidu da se taj dokument usaglašava sa evropskom direktivom i međunarodnim konvencijama”, rekao je Martinović.
Kada je reč o “spornim tačkama”, one se odnose uglavnom na to kako će biti definisan rad na određeno, način isplate otpremnina i fleksibilni oblici zapošljavanja.
Ministarstvo predložilo da se pitanje isplate otpremnina reši tako da se one isplaćuju za godine staža koje su provedene kod poslednjeg poslodavca, sa čime se slažu poslodavačka udruženja, dok sindikati smatraju da bi otpremnine trebalo islaćivati za ceo radni vek.
Predlozi poslodavca bili su i da se rad na određeno vreme sa godinu dana produži na tri godine.
Socijalni akteri takođe smatraju da bi trebalo preciznije definisati rad agencija za privremeno zapošljavanje.
Sindikati smatraju da nije logično to što se rad agencija za zapošlavanje definiše u Zakonu o radu, a Nacionalne službe za zapošljavanje u zakonu o zapošljavanju.
Na dvodnevnom sastanku u Aranđelovcu, osim sindikata i poslodavaca, predstavnika Ministarstva rada prisustvovali su i predstavnici Ministarstava privrede i finansija.