Oko dva miliona ljudi u Srbiji jedva krpi kraj s krajem, a blizu 700.000 njih živi ispod granice siromaštva. Oni imaju manje od 8.000 dinara mesečno po članu domaćinstva, često nemaju ni za osnovne životne namirnice, a meso i kolači su im više nego luksuz. U narodnim kuhinjama hrani se oko 30.000 ljudi.
S druge strane, prema podacima Poreske uprave, zvanično bogatih u našoj zemlji ima oko 20.000, i oni plaćaju porez na dohodak. Njihova godišnja primanja uglavnom premašuju 20 miliona dinara i idu do 193 miliona.
Od toga, ultrabogataša, koji su prijavili imovinu vredniju od 35 miliona dinara, trenutno, po rečima Zorana Jovanovića iz Poreske uprave, ima 17!
To, praktično, znači da na 100 siromašnih ide jedan bogataš, odnosno na 41.000 najsiromašnijih po jedan ultrabogataš! Stručnjaci tvrde da Srbija ipak ima malo bogatih, ali zato previše siromašnih.
“Ispod granice siromaštva živi 9,2 odsto stanovništva. Socijalnu pomoć prima 234.980 ljudi, a dečji dodatak 386.485”, kaže Mirjana Maksimović, iz vladinog Tima za socijalno uključivanje i borbu protiv siromaštva.
Prema procenama ovog tima, dečji dodatak prima nešto više od polovine dece kojima je on potreban, ali je pitanje šta ona mogu da priušte tim novcem, s obzirom na to da je redovan mesečni dodatak samo 2.449 dinara, a uvećan 3.184. Ni socijalna pomoć nije mnogo veća – prosečno 7.300 dinara po članu domaćinstva.
“Broj korisnika socijalne pomoći povećan je poslednjih godina. Međutim, zbog krize, porastao je i broj nezaposlenih i siromašnih”, dodaje Maksimovićeva.
“Dok se ne pokrene proizvodnja i ne poveća zaposlenost, teško da će nešto moći da se promeni nabolje”.
Danas je nezaposleno 23,7 odsto stanovništva. Najugroženiji su stari, žene, deca, Romi, osobe sa invaliditetom, interno raseljeni i izbeglice.
Prema podacima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, 650.000 radnika neredovno prima zarade, milion je nezaposleno, a 400.000 ljudi je od početka krize ostalo bez posla.
“Danas imamo apsurdni fenomen kakav ne postoji u Evropi: oko 150.000 ljudi formalno je u radnom odnosu, a plate su im manje od zagarantovanog minimalca od oko 20.000 dinara. Oni primaju po 12.000 – 13.000 dinara mesečno. Međutim, mada su praktično pretvoreni u socijalne slučajeve, oni nemaju pravo na socijalnu pomoć jer su formalno zaposleni”, kaže narodni poslanik Ranka Savić, predsednica ASNS.
Sumorna statistika kaže da su nas i po broju siromašnih i po visini zarada pretekle skoro sve bivše jugoslovenske republike, uključujući čak i BiH, koja je dugo za nama kaskala. Danas smo jedino u ravni sa Makedonijom.
Sumorna statistika pored siroma[tva pokayuje i neadekvatne programe biv[ih i sada[nje vlade. Intezivno obnavljanje privredne aktivnosti sa osloncem na sopstvene snage i resurse, jedina su mogućnost za bolje sutra. Naša vlada spas vidi samo u zaduživanju i nikako da se okrene ođivljavanju industriskih kapaciteta na čije su kapije zarđali katancu dosomanije.IMT, GOŠA.ZMAJ,MIN,IMR,GRAĐEVINSKE FIRME i mnogi drugi, mogli bi ponovo da zaposle nekoliko stotina hiljada ranika i smanje naše siromaštvo.Zašto vlade nisu to radile ?,
Sve sto vise urade za nas, ostace manje njima!!! Zato to ne rade!
TI bogataši takozvani biznismeni NE podmiruju svoje poreske obaveze.Da je vest istinita ne bi bilo toliko radnika bez plačenog PIO i RZZO po nekoliko godina pa čak i preko 10g.Zato nemojte još i da ih branite jer su oni ti koji su nas doveli do ovoga,ma koliko nevino izgledali,kumstvo i srodstvo rade svoje.